Dok u Americi traju prepucavanja ko je odgovoran za uspon Islamske države – Bušova ili Obamina administracija – izgleda da je o drugoj godišnjici puča u Egiptu i učvršćivanja tradicionalno snažne vojne vlasti, što je bez sumnje doprinelo rastu džihadizma u dolini Nila, ta stvar potpuno „zaboravljena“.
Još brže će biti zaboravljeno ubistvo Tomislava Salopeka, učinjeno od strane egipatskih lojalista Islamske države. U Hrvatskoj samo mogu da se teše kako će sada SAD i Francuska, u čijoj je firmi u Egiptu bio zaposlen ovaj radnik, Kairu poslati dodatno oružje kako bi se borili protiv Islamske države. A glupost je kako su sada „najmoćnije svetske sile rame uz rame s Hrvatskom“.
U Egiptu odakle od vojnog udara 3. jula 2013. neprestano stižu vesti o teškom kršenju ljudskih prava ovih dana osvežena su sećanja na najveći masakr u njegovoj novijoj istoriji – 14. avgusta iste godine u Kairu je u policijskoj intervenciji ubijeno nekoliko stotina ljudi – negde se pominje 800, drugde najmanje 1.000 – označenih kao pristalice svrgnutog predsednika Mursija. Događaj je poznat kao masakr na Trgu Raba.
Kako za američki Njuzvik piše Nadin Hadad iz egipatske podružnice Amnesti internešenela, do dana današnjeg niko nije kriv – tužioci nisu podigli ni jednu optužnicu protiv pripadnika službi bezbednosti.
Različite su procene o broju uhapšenih u Egiptu od jula 2013. Nadin Hadad pominje 22.000, Hjuman rajts voč čak 40.000. Međutim, izvesno je da svi uhapšeni ne mogu biti ekstremisti, kako vlast feldmaršala al Sisija navodi (Sisi je na predsedničkim izborima prošle godine osvojio indikativnih 97 odsto glasova). Najmanje 124 osobe su umrle u zatvoru. Stotine ljudi osuđene su na smrt.
Istovremeno, Egipat je važan partner „međunarodnoj zajednici“, ali ne samo Zapadu. Vrednost izvoza ruskog oružja u Egipat meri se milijardama dolara.
„Istorija američke spoljne politike obeležena je sramnim momentima hipokrizije, trenucima u kojima su SAD napuštale ili aktivno potkopavale vrednosti za koje su se zarekle da će ih braniti, a podrška Sisiju od Obamine administracije zauvek će biti zabeležena kao jedan od najupadljivijih takvih momenata od završetka Hladnog rata“, piše američki sajt Vox.
Puč posle kojeg je zavladao Sisi – portal ga naziva masovnim ubicom – američki državni sekretar Džon Keri je, kako se navodi, naznačio kao obnovu demokratije. U međuvremenu su SAD odmrzle vojnu saradnju sa Kairom, privremeno obustavljenu zbog masakra na Trgu Raba. Portal navodi i da Sisi uživa veliku podršku Republikanske partije. Džeb Buš je kritikovao Obamu zbog nedovoljne podrške Sisiju.
Mada daleko od toga da može biti nazvan demokratom, Mohamed Mursi je prvi demokratski izabran predsednik Egipta u istoriji te zemlje. I sam je među onima osuđenim na smrt. Prošle nedelje advokati su uputili žalbu na takvu presudu. Ako smrtna kazna bude sprovedena, Mursi, koji sebe i dalje smatra predsednikom, će biti prvi pogubljeni bivši šef jedne države posle Sadama Huseina.
Mursijeva Muslimanska braća smatraju da su protiv njega podnete bezbrojne optužnice – od organizovanja nasilja do špijunaže – kako bi se osiguralo da nikada ne izađe iz zatvora.
Borba Egipta protiv Islamske države samo je pokriće za jačanje diktatorske vlasti, smatraju aktivisti za ljudska prava. „Egipatske vlasti vode za sada neuspešno svoju borbu protiv terorizma. Vode je i Amerikanci, takođe neuspešno, u Iraku i Siriji“, rekao je Jutarnjem listu Ivan Iveković, profesor na Američkom univerzitetu u Kairu, bivši ambasador SFRJ u Egiptu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
