Elektoralizam

Gulena sada turska vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP), uz neke zapadne zemlje, smatra glavnim akterom zavere protiv svog lidera pošto je (Gulen) – sa snažnim, tokom godina savezništva sa Erdoganom uspostavljenim uticajem u pravosuđu i policiji – pokrenuo antikorupcijsku kampanju usmerenu na pripadnike vlasti.

Bili pojedini mediji pristrasni ili ne, vesti o potezima turske vlade koje stižu, u najmanju ruku od prošlogodišnjih protesta u Istanbulu, nedvosmisleno idu u prilog tvrdnji o jačanju autoritarizma. Poslednja je vest od subote, da je predsednik Gul potpisao zakon koji pripadnicima Nacionalne obaveštajne organizacije (MIT) daje veću moć nadzora nad građanima i pojačani imunitet od sudskog gonjenja. MIT je najjača turska obaveštajna agencija i, prema analitičarima, jedina kojoj Erdogan veruje. Jačanje MIT-a znači dalje slabljenje vojnog obaveštajnog aparata.

Istovremeno, zakon preti ionako zauzdanim i zatvaranim novinarima kaznom zatvora do 10 godina ako objavljuju procurele informacije.

„U ovo vreme globalizacije ne možete nametnuti vize antenama“, citirao je minule nedelje govor Mihaila Gorbačova pred raspad SSSR-a predsednik turskog Ustavnog suda Hašim Kilič, još jedan Erdoganov „arhineprijatelj“. Kilič je kritike koje su došle iz vlade, pošto je Ustavni sud oborio zabrane subverzivnih Tvitera i Jutjuba, nazvao „korupcijom savesti“.

Opozicija zakon o MIT-u smatra pokušajem Erdogana da zaustavi rešavanje korupcionaških afera, kao i izveštavanje o njima. Agenti će, prema zakonu, moći sa većim ovlašćenjima da sprovode „operacije u inostranstvu“, da prisluškuju telefone i pristupaju podacima i privatnih i javnih institucija. A sve to pošto je premijer optužio delove policije, sudstva i tužilaštava da u javnost puštaju informacije koje ga dovode u vezu sa korupcijom.

Okidač za pokretanje rata protiv navodnih zaverenika bilo je najpre hapšenje sinova Erdoganovih ministra zbog korupcije decembra 2013. Kap koja je prelila čašu bilo je nedavno pojavljivanje snimka navodnog razgovora Erdogana i njegovog sina biznismena Bilala o tome šta da učine sa stotinama miliona dolara i evra koje se, prema snimku, nalaze u porodičnim kućama.

Erdogan je sve optužbe odbacio kao fabrikacije i urote, a od decembra je odgovorio čistkom nad nekoliko stotina ljudi u pravosuđu i policiji. Novi zamah premijeru je donela ubedljiva pobeda na lokalnim izborima u martu, kada je AKP osvojila više od 45 odsto glasova.

Tako ubedljivoj pobedi je na prvom mestu doprineo uspešan Erdoganov bilans u ekonomiji, otkako je došao na vlast 2003. U taj bilans spadaju i rekordno niska nezaposlenost – u januaru 10,1 odsto – i otplata duga međunarodnim finansijskim institucijama, zbog čega je Erdogan pre nekoliko godina „ponudio“ pozajmicu MMF-u.

Jesu li birači podržali i represiju? Profesor istanbulskog Sabanci univerziteta Ersin Kalajčoglu smatra da jesu i zato na pitanje Zamana – kako bi se mogao nazvati trenutni turski „režim“ – kao jedan od mogućih odgovora nudi elektoralizam, sistem u kojem „pobednici izbora smatraju da nisu obavezani poštovanjem osnovnih prava i sloboda ili principa supremacije prava“.

Veličanje vladajuće partije, smatra ovaj profesor, jedino je što se od građana Turske očekuje posle izborne pobede AKP, dok „Erdogan demokratiju vidi kao sredstvo za postizanje svojih ciljeva“. Odnosno, demokratski proces koristi se za uspostavljanje autoritarnog režima – „dobio sam mandat od naroda pa mogu da činim šta mi je volja“ – što je iskušenje koje preti mnogim mladim demokratijama, neki se pribojavaju, i Srbiji posle nedavnih izbora.