Da je sada za Evropsku uniju neko srećno vreme demonstrirana sloga predsednika Emanuela Makrona i kancelarke Angele Merkel u vezi sa idejom stvaranja evropske armije bila bi slavljena kao dokaz čvrste osovine Pariz-Berlin i samim tim snažne EU.
Kako vreme za EU, naprotiv, nije srećno, ideja ostaje samo ideja. Magovita, bez bilo kakvih obaveza, i kao takva predmet mogućih spekulacija. Nije ni nova.
Francuski predsednik je ideju oživeo izjavivši: „Želim da gradim stvarni bezbednosni dijalog sa Rusijom, zemljom koju poštujem, evropskom zemljom, ali moramo imati Evropu koja može sama da se brani, ne samo da se oslanja na Sjedinjene Države“. Dodao je da „Evropa“, prema izveštajima, mora da ojača svoje sajber kapacitete „kako bismo se zaštitili s obzirom na Kinu, Rusiju, pa čak i Sjedinjene Američke Države“.
Nemačka kancelarka je potom u Evropskom parlamentu kazala: „Treba da radimo na viziji da jednog dana stvorimo pravu evropsku vojsku“. Neki su njen govor ocenili kao „borben“, čak „istorijski“. Istina je, međutim, da bi već oročena politička sudbina Angele Merkel koliko već od sledeće nedelje, kada njena CDU bude izabrala novog predsednika koji bi s kancelarkom mogao da ima konfliktan odnos, mogla da postane neizvesnija. Da Merkel odlazi, poznato je. Pitanje je samo da li 2021, kako ona želi, ili ranije.
Makron još uvek važi za nekakvu evropsku zvezdu, ali pokazalo se da mu Tviter-podbadanja američkog predsednika Donalda Trampa o njegovoj niskoj popularnosti nimalo nisu prijala. Vikend je masovnim demonstracijama u Francuskoj potvrdio tu nepopularnost Makrona i njegovih socijalnih reformi. NJegova dvojica prethodnika, Nikola Sarkozi i Fransoa Oland, nisu uspela da vladaju više od jednog mandata.
Gotovo da je izlišno i pominjati da ideja o evropskoj armiji pada u vreme trzavica institucija Evropske unije, svakako i Berlina, sa nekadašnjim državama istočnog lagera, kao i sa Italijom, i haosa u Rumuniji koja treba da preuzme predsedavanje EU u prvoj polovini 2019.
Priča o armiji tumači se kao odgovor na pritiske Trampa u vezi s odbranom, njegovim zahtevom da EU daje više u kasu NATO, u vezi s carinama i njegovim sve manje posrednim mešanjem u politiku u Evropi.
Americi se izjave Makrona i Merkel nisu dopale, i ona je dala svoj odgovor. Tramp je na Tviteru podsetio Makrona da su Parižani svojevremeno počeli da uče nemački pre nego što je tamo stigla američka vojska, i ohrabrio ga da „Francusku ponovo učini velikom“. Naravno, to može da se interpretira i kao ohrabrenje nekog drugog, a ne Makrona, na primer Marine le Pen.
Stejt department je bio racionalniji. „Šta god da se uradi, to ne bi trebalo da umanji napore NATO. Ne bismo želeli slabljenje NATO“, rekla je portparolka Heder Nauert.
Merkel se konačno, makar malo, približila Makronu, kako ocenjuje komentator Ziddojče cajtunga. „Evropi treba strast, ne tehnokratski jezik. Evropa mora da sija“. S kim, s čim?
Bliže se izbori za Evropski parlament, pa se oživljavanje ideje o armiji tumači i u tom svetlu. U kampanji za te izbore bi, prema ranijim najavama, već uveliko trebalo da radi Stiv Benon, bivši Trampov glavni strateg i, nazovimo ga tako, mada može i drugačije, desni populista, koji se zalaže za Evropu nacija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
