Dok, posle terorističkih napada u Španiji, vodeći evropski političari ponavljaju već mnogo puta viđeno – osuđujući vinovnike oštrim rečima kao da je to od pomoći i obećavajući uvođenje još jačih mera bezbednosti, kao da će to rešiti problem – ni evropska populistička desnica ne sedi skrštenih ruku.
Frauke Petri, predsednica partije Alternativa za Nemačku (AfD), kojoj se smeši ulazak u Bundestag posle izbora 24. septembra, cinično se „zahvaljuje“ na Tviteru kancelarki Angeli Merkel zbog toga što je, kako navodi, za upravo održani gradski festival u Drezdenu uvela mere bezbednosti „kao u Fort Noksu“ – betonske barijere, antiterorističke trupe, osmatračnice. AfD je, dalje, predložila da se na Brandenburškoj kapiji, umesto španske zastave radi počasti žrtvama, prikaže lik kancelarke – jer „vreme je da se imenuju uzročnici“.
A uzročnik terorističkih napada, po mnogim evropskim desnim populistima/ekstremistima, jeste odluka Berlina iz 2015. da dopusti masovni dolazak izbeglica, pre svega iz Sirije, u Nemačku. U skladu sa uverenjem da će utvrđivanje Evrope, navodno, umanjiti opasnost od terorizma.
Još je ljuća političarka u susedstvu Nemačke, poljska premijerka Beata Šidlo, koja, trudeći da se revanšira EU i Nemačkoj zbog pritisaka na Varšavu zbog reformi poljskog pravosuđa, poručuje da je Merkel „sa izbeglicama otvorila vrata i sejačima smrti“. Takva reakcija iz Varšave nadovezuje se na nedavnu – pravovremenu, dakako – inicijativu vladajuće partije Pravo i pravda da Nemačka Poljskoj isplati ratnu odštetu. Pravi primer iracionalne politike.
A u praksi, zapravo, evropski populisti frustrirani su zbog činjenice da su etablirane partije na kontinentu, poput nemačkog CDU-a, u međuvremenu gotovo zatvorile vrata migrantima i time im donekle izbili iz ruku glavni politički narativ. Više nije 2015. Masovnih dolazaka nema i oni se sprečavaju: najpre sporazumom EU i Turske prošle godine, potom zatvaranjem takozvane balkanske rute, sada blokadom na Sredozemlju gde je poslana italijanska flota.
Čak je i Sebastijan Kurc, austrijski šef diplomatije i mogući kancelar posle izbora u oktobru, perjanica zatvaranja granica, nedavno priznao da je potpuno zatvaranje nemoguće. Hiljade novopridošlih u Austriji i Nemačkoj o tome govore u praksi. Ali desne iščašene grupe valjda misle da je moguće.
Podršku im u tom uverenju daje moćni saveznik, američki predsednik Donald Tramp, čiji su stavovi prema migracijama poznati i kojeg izgleda više naročito i ne pogađaju mediji koji su na vrlo sličan način interpretirali njegovo izjednačavanje u krivici neonacista i levičara, a povodom nasilja u Šarlotsvilu. Poslednje naslovne strane Ekonomista, NJujorkera i Špigela bile su varijacija na istu temu: Tramp ili Bela kuća zaodenuti u kostime Kju kluks klana.
Valjda ne treba dokazivati da migracije nisu uzročnik terorizma. Imaju li neke veze – da, kao što sve sa svim ima veze. Bilo je velikih terorističkih napada u Evropi i pre masovnih migracija, u Madridu i Londonu na primer. Beše i neki Brejvik, a da ne pominjemo autohtone evropske terorističke organizacije.
Uzročnici se nalaze na Bliskom istoku i u Africi, ali mnogo više u evropskim zemljama, naravno i u Americi, koje učestvuju u tamošnjim sukobima. U operacijama zapadne koalicije u oslobađanju Mosula od Islamske države ubijeno je 20.000 civila i 2.000 terorista. Promena takvog odnosa uticala bi i na bezbednost u Evropi. Ali ta promena čini se neizvodljivom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
