Švedska je prošle nedelje priznala Palestinu kao nezavisnu državu. Ministarka spoljnih poslova Margot Valstrom ponudila je solidno obrazloženje: postoje teritorija, stanovništvo i vlast, kao preduslovi svake države, a akcije Izraela, poput letošnje ofanzive na Gazu, ne mogu proći bez posledica. Odluka Stokholma je bitna, jer Švedska je važna zapadna država i prva je članica Evropske unije koja je priznala Palestinu nakon ulaska u EU.
Bugarska, Kipar, Mađarska, Malta, Poljska i Rumunija to su učinile pre ulaska u klub. Ponegde se među države EU koje priznaju Palestinu ubrajaju i Češka i Slovačka kao naslednice nekadašnje zajedničke države koja je odgovarajuću odluku donela 1988. Međutim, Češka je veliki saveznik Izraela i odluku nekadašnje komunističke države defakto ne priznaje.
Švedska bi mogla da podstakne i druge države da pođu njenim stopama, odnosno da prestanu da se „ustručavaju“ kako je rekao predsednik Palestine Mahmud Abas. Britanski Parlament prošlog meseca je uprkos protivljenju premijera Kamerona usvojio neobavezujuću rezoluciju kojom se Palestini daje diplomatsko priznanje. Romen Nadal, portparol francuskog Ministarstva spoljnih poslova, takođe prošlog meseca je rekao da će Pariz „morati da prizna Palestinu“, ali nije precizirao kada.
Zbog nejasnih slučajeva poput češkog, nije sasvim pouzdana brojka od 135 država koje su, prema medijskim navodima, dosad priznale Palestinu. Ali kad pogledate kartu sveta videćete da je veći deo međunarodne zajednice priznao Palestinu. Nije većina „naprednog“ sveta, odnosno Sjedinjene Države, EU kao celina i njihovi saveznici.
U javnosti je povodom švedskog priznavanja Palestine najviše publiciteta dobio „duel“ Margot Valstrom i ministra spoljnih poslova Izraela Avigdora Libermana. „Švedska mora da razume da su odnosi na Bliskom istoku mnogo komplikovaniji nego ‘napravi sam’ Ikea nameštaj“, rekao je Liberman. Malstromova je spremno odgovorila da će svom izraelskom kolegi rado poslati IKEA garnituru. Liberman će „videti da to (sklapanje nameštaja) zahteva partnera, saradnju i vešte ruke“, kazala je švedska ministarka nudeći očigledan zaključak da su slični preduslovi potrebni za mir između Izraela i Palestine.
Izrael je, očekivano, pozvao na konsultacije svog ambasadora u Stokholmu, što su neki mediji dramatično nazvali opozivom. Ali upadljivo je civilizovano ophođenje dve manje-više demokratske i visokorazvijene države u vrlo ozbiljnoj stvari. Ni govora, dakle, o proterivanju diplomata, daleko bilo o demonstracijama pred ambasadama uz nasilje. Zato nema razloga ne verovati Margot Valstrom kada kaže da odnosi Izraela i Švedske „ostaju odlični“.
Vašington je ocenio da je odluka Švedske preuranjena, Stokholm pak sebe prekoreva što nije ranije priznao Palestinu. Njujork tajms zaključuje da u SAD i Evropi „rastu kritike i frustracije zbog izraelske politike (izgradnje) naselja na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu“.
Sigurno je da je ovo još jedan plus za Palestince i Abasa koji je pokrenuo bolje reći kola nego lavinu, kada je 2012. Generalna skupština UN podržala njegovu inicijativu i priznala Palestinu kao „državu nečlanicu posmatrača“. Tu rezoluciju podržala je i Srbija, koja – valjda još uvek – prilikom pozicioniranja svoje politike prema Izraelu i Palestini uzima u obzir činjenicu da i Izrael i Palestina poštuju njen teritorijalni integritet, uključujući Kosmet.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
