Grčki uspeh

Merkelova je zato, i zbog sprovođenja bolnih ekonomskih mera, čestitala Atini, a premijer Antonis Samaras je, kako je primetio izveštač Asošiejtid presa, pošto je konstatovao „Grčka je uspela“, počeo da govori „trezvenije“, odnosno priznao da je pred njegovom vladom još dosta posla.

Grčki zvaničnici sa ponosom ističu kako je budžetski suficit dostigao „do 2,5 milijardi evra“, a prema navodima medija u Atini Merkelova je od njih tražila da joj „pruže dokaze“ za suficit. „Budžetski suficit za nezaposlene ne znači ništa“, rekla je Merkelova. A nezaposlenost je u januaru pala na 26,7 odsto sa decembarskih 27,2 odsto; 60 odsto mladih do 25 godina je i dalje nezaposleno. Portal greekreporter.com ističe da je „Samaras prošle godine obećao da će u januaru ove godine predstaviti program zapošljavanja 75.000 mladih, ali se to nije dogodilo“. Protivnici štednje koju je Grčka prihvatila da bi dobila zajam od MMF-a, Evropske komisije i Evropske centralne banke za nezaposlenost krive upravo „trojku“. U javnom sektoru 2013. je otpušteno 3.500 radnika, ove godine bez posla treba da ostane još njih 11.500. Međutim, analitičari ukazuju da je štednja pre svega uništila grčki privatni sektor.

Prema navodima grčkih medija, kancelarka je „pritisla“ Samarasovu vladu „da pronađe način da ostvari rast, umesto što se oslanja na zajmove“. Grčki državni dug premašio je 300 milijardi evra i dostiže oko 175 odsto BDP-a. Ipak, izveštači navode da je susret kancelarke i premijera protekao u „vrlo prijateljskoj atmosferi“, da je značio političku podršku Samarasovoj vladi i ističu ocenu Merkelove da će Grčka od sada „imati više prilika nego problema“. Poseta Merkelove, najavljena kao kratka, potrajala je deset časova.

Komentator Dojče velea Rolf Venkel oštro je prokomentarisao da povratak Grčke na tržište kapitala znači da „drskost pobeđuje“ jer prezadužena vlada se ponovo zadužuje, a „na pohlepu investitora se možete osloniti, baš kao i na evropskog poreskog obveznika“.

Rejting agencija Fič je upozorila da „uspešno izdavanje obveznica ne znači kraj finansijskih problema Grčke“ niti da će ta zemlja „moći sama da se finansira kada program pomoći bude okončan“. Agencija je skeptična i kada je reč o političkoj podršci reformama, jer ona „može da nestane“.

Vodeća opoziciona stranka Siriza – EUobzerver navodi da uoči majskih izbora za Evropski parlament uživa podršku 19 odsto birača, za dva odsto više od Samarasove Nove demokratije – saopštila je da „premijer ponovo ne obraća pažnju ni na jedan od problema sa kojima se zemlja suočava već je počastvovan posetom nemačke kancelarke uz „što je babi milo“ želju za ekonomskim oporavkom i uobičajene krokodilske suze zbog žrtava grčkog naroda“. Jorgos Cogopulos, istraživač Grčke fondacije za evropsku i spoljnu politiku, kaže da lider Sirize Aleksis Cipras kod kuće iz političkih razloga napada politiku štednje, dok joj je u evropskoj areni naklonjeniji. Osim toga, ističe Cogopulos, Cipras se kloni saradnje sa „krajnje levim“ partijama u zemljama EU, jer računa da bi mogao da postane novi premijer.