Halo, Gurbanguli

Berdimuhamedov, zubar po profesiji, objasnio je na promociji u predsedničkoj palati da je knjiga dar turkmenskom narodu, a ako je suditi po tome kako su se odabrani pripadnici elite ponašali dok im je predsednik knjige uručivao – poklon je primljen kao svetinja. Na snimku medijske kuće „Sadašnje vreme“, koji je samo na Fejsbuku za tri dana pregledan oko 460.000 puta, vidi se kako se Berdimuhamedovljevi gosti klanjaju knjizi – uz komentar emitera da to nije Kuran – a pojedini su je i celivali. Prizor podseća na hrišćansko pričešćivanje. Gromoglasni aplauzi šefu države tokom ceremonije da se ne pominju.

Naravno da ovo više govori o osobenoj političkoj kulturi Turkmenistana nego o ekscentričnom predsedniku. Berdimuhamedov je došavši na vlast 2006 počeo da uklanja simbole kulta ličnosti svog još bizarnijeg prethodnika Saparmurata Nijazova. Između ostalog, „promenio je namenu“ monumentalnom spomeniku „Vođi Turkmena“ u Ašhabadu i vratio normalne nazive meseca u godini – neki od njih do tada su nosili imena Nijazova i njegove majke. Ali, mentalitet se teško menja – prošle godine je u Ašhabadu podignuta ogromna zlatna statua Berdimuhamedova na konju.

Dok se svet, uglavnom onaj na području bivšeg SSSR-a, zabavljao gledajući poklonjenje Berdimuhamedovljevoj knjizi, u Srbiji je jedan drugi snimak postao popularan iako je iz 2005 – pronađena je bravura sadašnjeg ministra policije koji se onda, kao gledalac „Nebojša iz Beograda“, uključuje u Utisak nedelje da podrži gosta u studiju – Aleksandra Vučića, kandidata za gradonačelnika.

Iako je doktor Nebojša posle ovoga iz TV naftalina izvučenog bisera s pravom zaslužio titulu oberbota, taj slučaj, kao u Turkmenistanu obožavanje vođine knjige o čaju, više govori o ovdašnjoj osobenoj političkoj kulturi. Doktor Nebojša je stranački šraf, radi on štošta po službenoj dužnosti iako možebiti voli vođu – Vučića, ne Berdimuhamedova – ali nije li nedavno bilo televizijski zabeleženo kako obični građani aktivno obožavaju premijera grabeći se za kalendare s njegovim likom i kako opštinski odbor esenesa, negde u Srbiji, u punom sastavu pozira čestitajući rođendan svom šefu?

Bog Srbiji, za razliku od Turkmenistana, nije dao da bude četvrta na svetu po rezervama prirodnog gasa, niti joj je podario naftu. Zato Srbi ne mogu, kao Turkmeni, od države besplatno da dobijaju gas, struju, vodu, so i određenu količinu benzina na mesečnom nivou, što ne znači da o nečem sličnom ne sanjaju u skladu sa tradicionalnim uverenjem da država treba da im reši sve probleme. I što ne znači da ne mogu da vole premijera koji se navodno rešio da menja takav mentalitet.

Pored Ujedinjenih Arapskih Emirata, Uzbekistana, Kazahstana, Tadžikistana, Bahreina i Turske, Berdimuhamedova je odlikovala i Srbija. Verovatan razlog je taj što Turkmenistan, pod njegovim rukovodstvom, nije priznao Kosovo. Uz tradicionalnu sklonost ka čvrstoj ruci, nije nemoguće da i sami krenemo korak dalje ka despotiji. Samo da još naš mudri vođa nađe vremena i počne da piše…