Hvala, profesore

                       

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

O spoljnopolitičkim kolebanjima Srbije: „Ako je neko kriv za spoljnopolitička kolebanja Srbije, to je onaj Sloven koji je rekao svom plemenu da se naseli baš ovde. Priča o kući nasred puta Srbiju prati od početka. Srbija se nalazi u srcu Balkana, između Evrope, Orijenta, Rusije i Mediterana, na mestu gde je jako teško napraviti izbor, pogotovo kada neke istorijske šanse prođu.“

O jednoj šansi: „Da smo pokazali veći entuzijazam za Partnerstvo za mir, mogli smo da sprečimo i pogrom 17. marta 2004. i proglašenje nezavisnosti 17. februara 2008.“

O Srbiji izme|u Istoka i Zapada: „Oni koji ovde dolaze, bilo sa Istoka ili sa Zapada, metropola su i mi smo za njih periferija. To nas je, možda, koštalo i mnogobrojnih ratova, jer na periferiji se mnogo lakše ratuje nego u svojoj kući. Na primer, Staljinu, Čerčilu i Ruzveltu bile su potrebne čak tri konferencije da reše pitanje Poljske koje je svakako bitno za odnose Istoka i Zapada, a Čerčilu i Staljinu je bilo dovoljno pet minuta da re{e čitavu geopolitiku Balkana.“

O Srbiji i Francuskoj: „Imao sam sumnjivu čast da budem prvi srpski ambasador u Francuskoj posle čuvenog Milenka Vesnića i da budem član nekih presti`nih francuskih klubova koje je on osnovao, a kojima je sad ponovo bio potreban ambasador Srbije.“

„Od prvog dana na mestu ambasadora izvlačio sam tezu da se istorija ne može ponovo napisati. Ona samo može biti inspiracija za budućnost. Dosta sam se bavio diplomatijom memorije. Ali, od toga se ne mogu napraviti novi odnosi ni sa Francuskom, niti sa bilo kojom drugom zemljom.“

Šta da se radi: „Potrebno je napraviti kontinuitet sa onim što je Srbija imala kada je bila u usponu, a to su poslednje decenije XIX i prve decenije XX veka, i istovremeno napraviti vezu sa savremenim dobom, a tu vidim EU. Jako bih voleo da se pojavi jedna desna građanska partija koja bi vrednosti gra|anske Srbije zagovarala oslanjajući se na vlastite snage, ali sada je tako nešto nemoguće bez pomoći EU. Ako je za utehu, to ni drugi nisu mogli bez EU.“

Obnova gra|anske Srbije znači, prema Simićevom shvatanju, vratiti se tradiciji građenja elite, obnovi pravnih normi i standarda. Nasuprot praksi iz poslednjih decenija kada je svaki napor da se zemlja uredi padao pred hirovima politike i termidorskim mentalitetom koji znači „sve što je staro treba promeniti“.

O idejama da Srbija bude lider: „Ja se toga plašim. Kome da budemo lider, Hrvatima, Bošnjacima, Crnogorcima, Albancima? Da li neko želi naše liderstvo? Beograd više nije svetionik, i naše utopije lidera na Balkanu su prošlost. Čini mi se da je naš najveći problem ovog trenutka da sami sebi odgovorimo šta želimo da budemo. Neki novi južnoslovenski Pijemont koji će okupiti oko sebe bivše jugoslovenske narode? Da možda ovog puta damo prednost Hrvatima i ponudimo im da urade taj posao?“

„Bitno je izaći iz komunizma, jugoslovenskog svetonazora. Mislim da je Tito bio veliki čovek, ali da mu je mesto u Ku}i cve}a i istorijskim knjigama. Malo toga što je on radio u specifičnom periodu Hladnog rata je danas primenljivo.“