Ih, jarabi, jarabi

Posle više od sto godina, mediji javljaju kako se u Bosni, ali i u Skoplju, Novom Pazaru i Prizrenu slavila pobeda Partije pravde i razvoja (AKP) na lokalnim izborima u Turskoj.

„Zenica, Bihać, Sarajevo i cijela Bosna i Hercegovina pozdravlja turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana i slavi njegovu pobjedu“, rekao je na mitingu u Sarajevu u nedelju 30. marta Jasmin Imamović, izvršni direktor Asocijacije „Mostovi prijateljstva“.

AKP je osvojila 47,1 odsto glasova, pobedivši i u Istanbulu i Ankari, gde je opozicija prvenstveno očekivala drugačiji ishod i posle izbora se, izgleda neubedljivo, žalila na nepravilnosti. U južnoj provinciji Hataj i provinciji Sanlijurfa na jugoistoku Turske na dan glasanja je u sukobima Erdoganovih pristalica i protivnika poginulo osam osoba.

Enverbeg, potonji Enverpaša, jedan od vođa Mladoturske revolucije, među Turcima je i danas kontroverzna ličnost – u njemu jedni vide patriotu, a drugi krivca za propast carstva; u svoje vreme je nesumnjivo smatran za najuticajnijeg turskog vođu. Redžep Erdogan, obnovitelj „sjaja i moći“ savremene Turske, dobio je još jednu bitku, iako pritisnut teškim optužbama za korupciju, navodnom inostranom zaverom pod vođstvom Fetulaha Gulena i Ustavnim sudom.

„Glasači misle da ako Erdogan padne, padaju i oni sa njim. Bez obzira na to koliko su optužbe za korupciju ozbiljne, birači su podržali Erdogana da bi očuvali status koji su stekli tokom njegove vladavine“, tako je za AFP ishod glasanja koje je nazivano i referendumom o premijeru komentarisao Mehmed Akif Okur, sa Univerziteta Gazi u Ankari.

„Možda kradu (funkcioneri AKP), ali su mnogo toga uradili“, rekao je jedan birač.

Posle izbora, Erdogan je ponovo u bitkama i pred bitkama. Uporan da blokira Tviter (sada i Jutjub) na kojem se šire glasine o korumpiranosti njega i njegove porodice, još jednom je ušao u sukob sa pravosuđem koje je u decembru naložilo hapšenje desetina osoba bliskih vlasti zbog pranja novca, prevare i korupcije, čime je započela kriza.

„Nije ispravno, niti patriotski što je Ustavni sud doneo takvu odluku“, tako je reagovao na nalog sudija da se Tviter deblokira, a koji nema nameru da sprovede. Uoči glasanja poručio je o istoj stvari kritičarima sa Zapada: „Ne brine me šta će reći … Videće oni snagu Turske“.

Dugo je već predmet analiza za šta će se Erdogan ove godine odlučiti – za novi, četvrti premijerski mandat ili će se kandidovati za predsednika na izborima u avgustu, kada će Turci prvi put direktno birati šefa države. „Sa ovakvim rezultatima, Erdogan će se kandidovati za predsednika. Jer, njegovo samopouzdanje je poraslo, a Gul (trenutni predsednik, Abdulah, inače „tviteraš„) nema šanse“, smatra Okur koji u narednim danima očekuje optužnicu protiv imama Gulena – glavnog „zaverenika“, nekada Erdoganovog saveznika – i hapšenja. Zvuči poznato?

Na krilima poslednje pobede, Erdogan bi mogao da raspiše i parlamentarne izbore, obezbedi dvotrećinsku većinu i izmeni Ustav tako da predsednik dobije veća ovlašćenja.

Erdoganu je pobedu na lokalnim izborima prvi čestitao predsednik Rusije Vladimir Putin. To možda nagoveštava konzervativnu međunarodnu koaliciju, imajući na umu da se Putin, trenutno mnogo više od Erdogana, suočava sa pritiscima iz inostranstva. Bakir Izetbegović je čestitao drugi.