Istraga porusica

Otkako je, na iznenađenje javnosti, smenio šefa Federalnog istražnog biroa (FBI) Džejmsa Komija – a dominantna teorija je da je to učinio da bi zaustavio istragu o vezama njega i njegovih ljudi sa Rusijom – stvari se po Donalda Trampa odvijaju veoma loše. Očekivao je da će se smenom Komija situacija umiriti, ali događa se upravo suprotno.

„Nedavno sam otpustio šefa FBI. Bio je lud, totalni ludak. Bio sam pod velikim pritiskom zbog Rusije. Sada je to u redu“, rekao je Tramp na nedavnom sastanku sa, ni manje ni više, ministrom spoljnih poslova Rusije, kako su mediji objavili, a Bela kuća nije demantovala. Tramp kao da nije imao kome da se izjada nego baš Sergeju Lavrovu. I notornom Sergeju Kisljaku, ambasadoru Rusije u Vašingtonu, koji, ako je suditi po medijskim izveštajima, ima mističan uticaj na novu administraciju.

Tek što se oslobodio jednog direktora FBI, Trampu je za vrat došao drugi – ministarstvo pravde imenovalo je Roberta Milera, bivšeg šefa biroa, za posebnog istražioca koji će se baviti vezama Trampovog tima i Rusije tokom prošlogodišnje predizborne kampanje. Ovim imenovanjem, kako se ispostavilo, Tramp je bio zatečen, ali je reagovao umereno rekavši da mu je drago što će uskoro sve biti završeno i što će biti dokazano da zavera s Rusima nije postojala. Makar se on tome nada.
Istovremeno je objavljeno da su Majkl Flin, početkom godine smenjeni savetnik za nacionalnu bezbednost, i drugi predsednikovi ljudi tokom predizborne kampanje ostvarili 18 „kontakata“ sa Rusijom. A u nizu skandala vezanim uz Trampovo ime koji su prošle nedelje izbijali iz dana u dan verovatno je bio najveći otkriće da je on od Komija u februaru tražio da prekine istragu o Flinu.
Da li se nova američka administracija opasno približila „teritoriji impičmenta“? Takva perspektiva u javnosti se pojavila i pre nego što je Tramp smenio Komija, ali su je u tom trenutku njene pristalice širom otvorile. Najpre tvrdnjom da je smena bez presedana, iako su se mnogi setili da je i Bil Klinton svojevremeno otpustio šefa FBI. Potom, poređenjima sa „masakrom subotnje večeri“, odnosno odlukom Ričarda Niksona iz 1973. da smeni tužioca koji je vodio istragu u vezi s Votergejtom.

Analogije s Votergejtom dolaze čak i iz redova republikanaca koji pokazuju sve veće nestrpljenje u vezi s Trampom i Rusima. Tako je senator DŽon Mekejn izjavio da su Trampovi skandali već dostigli razmere onog koji je Niksona koštao gubitka funkcije „lidera slobodnog sveta“. Ipak, mnogi ovih dana dokazuju da impičment nije baš tako blizu. Tako i NJujork tajms koji bi rado da vidi leđa 45. predsedniku.

„Još nismo tamo (kod impičmenta). To je reč koja sumira opstrukciju (pravde) monumentalnih razmera, sa dokazima koji pokazuju otvorena krivična dela… Desetine zvaničnika administracije bile su optužene ili uhapšene kada je predsednik Ričard Nikson morao da pobegne sa dužnosti uoči sigurnog impičmenta“, navodi se u redakcijskom komentaru od subote.

Ali Tramp teško da može da se nada mirnijim danima. Naslovna strana najnovijeg Tajma na kojoj se, u karikaturi, Bela kuća stapa sa moskovskim hramom Svetog Vasilija Blaženog nagoveštava suprotno.