Jakovljevići na potezu

To je slika udruženog zla, kriminala i bolesti, ista ona koja se vidi u svakom takozvanom obraćanju naciji njenog aktuelnog vladara. U obraćanju posle prebijanja rečeno je da su „Stefanović i još dva mladića zadobili lakše povrede“. Razbijena glava „lakša povreda“.

Može se misliti šta bi se dogodilo da je neko Vučića tako lakše povredio. Bezbrojni umišljeni atentati, „rušenja Vučića“, ukrajinski i makedonski scenario i ostale budalaštine Srbiji su u poslednjih šest godina navukli ludačku košulju. Stvarni, ne daj Bože, napad doneo bi vanredno stanje, policijski čas, zabrane rada unapred okrivljenih stranaka, medija…

Moglo se pomisliti da će Savez za Srbiju posle napada reagovati burnije, zakazati neke demonstracije. Očigledno je procenjeno da to ne bi imalo velike šanse za uspeh, a moglo bi da nanese štetu. Ulica za sada nije rešenje, jer masa ne može da se okupi. Za promene u Srbiji potrebno je strpljenje. Koliko je ljudi koji gledaju Pink i RTS na kraju radne nedelje uopšte moglo čuti za napad? Koliko onih koji su na „crni petak“, koji se produžio i na vikend, pohrlili da troškare novac u Ušću, Delti i drugde, bi bilo spremno da se uputi na demonstracije? Koliko onih koji su otišli u Lidl koji još nisu videli? Kese iz Lidla koje se sve češće mogu videti u rukama Beograđana, tužne su zastave siromaštva.

Ali mogao bi da uspe najavljeni protest u Kruševcu, kao što je uspeo spontani protest u Aleksincu gde je pozorišna publika ovacijama nagradila zabranjenog Sergeja Trifunovića. Mali uspeh, ali za režim svakako bolan. Gradovi „u provinciji“ umeli su i umeju da se pokažu ne baš toliko učmalim kao što i sami njihovi stanovnici veruju. U njima je manje fragmentisanosti i hipnotišućih šarenih laža nego u Beogradu.

Uoči Petog oktobra mnogi srpski gradovi izgledali su veličanstveno, sa maltene celokupnim njihovim stanovništvom na ulicama koje je tražilo odlazak Miloševića. Ovi koji su prebili Borka Stefanovića, Petog oktobra su bili tinejdžeri. Pitanje je koliki je kapacitet sadašnjih ljudi u tridesetim, pogotovo u dvadesetim godinama da se angažuju za promene. Možda je to posao za malo i malo više starije.

Ko je organizator napada na Borka Stefanovića? Neko je optužio Batu Gašića koji je iz tog grada, a naprednjaci su branili i šefa BIA i svoju stranku, Borka su umlatili neki čobani, budale. „Potpuno besmisleno“, kaže Nebojša Stefanović. Borko Stefanović „je svojevremeno pozivao na ukrajinski scenario u Srbiji koji podrazumeva nasilje i ubijanje ljudi“, izjavio je funkcioner SNS Vladimir Orlić.

Niko nije ovaj put pominjao drugog „batu“, Andreja Vučića. Neki opozicioni političari ranije su ga prozivali da se aktivno bavi politikom, što je odmah tumačeno kao napad na svetu porodicu. Prozivao ga je Velja Ilić, na primer. Goran Ješić je na pitanje NIN-a „ko vlada Srbijom“ u intervjuu objavljenom prošlog meseca odgovorio „Aleksandar i Andrej Vučić“.

Ako je tako, a nema razloga previše sumnjati, pitanje je samo razmera, izgleda kao da je Srbija talac Ilije i Đure Čvorovića. „Ima nas Čvorovića“, kaže Đura. Jakovljevići su na potezu. Nitroglicerina nema.