Jazidi

Pobijeni su muškarci stariji od 12 godina, prema izveštajima, zbog toga što su odbili da pređu u islam. Žene i deca mlađa od 12 godina prethodno su odvojeni. Na društvenim medijima pojavile su se tvrdnje da teroristi Jazidima odsecaju glave ostavljajući ih na ulicama kao upozorenje drugima koji odbijaju da postanu „pravoverni“.

Procenjuje se da je oko 40.000 Jazida izbeglo iz Sindžara u planine pre nego što su ga islamistički ekstremisti nedavno zauzeli. Jazidi su u Iraku proganjani i u vreme Sadama Huseina, ali naročito nakon njegovog svrgavanja. U najvećem terorističkom napadu u Iraku nakon rušenja Sadama 2007. ubijeno je oko 500 Jazida.

Ko su Jazidi i zašto ih vekovima proganjaju?

Jazidi veruju u jednog Boga, koji je stvorio svet i poverio ga na brigu sedmoro svetih bića, odnosno anđela. Smatraju da su potomci Adama, ne i Eve.

Jazidizam nije izdanak određene religije, već se u njemu prepliću uticaji mnogih bliskoistočnih vera. Središnja jazidistička kosmologija je prezoroastrijskog persijskog porekla, ali jazidizam takođe sadrži elemente hrišćanstva, gnosticizma, zoroastrijanizma, islama i judaizma. Kurdistanske Jazide su vekovima „sledbenicima đavola“ smatrali ne samo neprijateljski raspoloženi susedi već i neki „fascinirani“ zapadnjaci, pisci i putopisci.

Nije Malak Taus, prvi među jazidističkim anđelima, đavo, niti zlo, kako i sada smatraju ekstremisti – zlo, kao i dobro, javlja se samo u srcima i dušama ljudi, bilo kojih, kažu Jazidi. Naime, jedan od razloga za uverenje da Jazidi obožavaju đavola jeste što je drugo ime za Malaka Tausa Šejtan.

Ali ima i navoda da Jazidi uopšte ne koriste naziv Šejtan za svog arhanđela.

Tumači se i kako je, odbivši da posluša Boga i pokloni se Adamu, Malak Taus postao pali anđeo. Međutim, Jazidi smatraju da je Bog iskušavao Malaka Tausa koji se, ispravno, nije poklonio.

„Kako da se poklonim drugom stvorenju! Ja sam od tvoje svetlosti, dok je Adam sačinjen od prašine“, veruje se da je Malak Taus ovako odgovorio Bogu koji ga je iskušavao. Bog ga je zato nagradio učinivši ga vođom svih anđela i svojim zemaljskim zamenikom.

Dve glavne karakteristike jazidizma su čistota vere – što se ogleda u sistemu kasti, pravilima ishrane, životu u sopstvenim zajednicama – i verovanje u reinkarnaciju, prema kojem se sedam anđela povremeno javlja u ljudskom obliku.

Jazidi su stradali i u vreme Osmanskog carstva. U XIX veku pokolje nad Jazidima zajedno su činili Turci i njima lojalne kurdske starešine, a na osnovu fatvi islamskih sveštenika.

Zajednice Jazida postoje i u Jermeniji, Gruziji i Siriji, ali one su od devedesetih godina prošlog veka u opadanju zbog migracija u Evropu, posebno u Nemačku.