Jubilej „delinkventa“

Nemačka čitave godine obeležava 30 godišnjicu pada zida, događaja koji je označio ujedinjenje države.

Jubilej se proslavlja i u inostranstvu, pa i u Sjedinjenim Državama koje su odigrale veliku ulogu u otklanjanju Gvozdene zavese. Tamo, u svim američkim državama, obeležena je Godina Nemačke pod nemačko-engleskim sloganom „Wunderbar Together“ (za šta bi jedan od mogućih prevoda glasio „Sjajni zajedno“) i čiji je vrhunac bio dvodnevni boravak predsednika Franka-Valtera Štajnmajera u SAD, krajem prošle nedelje.

Koliko su u američko-nemačkim odnosima u poslednjih nekoliko godina stvari drugačije u odnosu na ne samo vreme od 1989, već od 1945. pa do pobede Donalda Trampa na izborima 2016, govori i naziv jednog od skupova na kojima je Štajnmajer govorio: „Populizam i polarizacija – izazovi na obe strane Atlantika“. U prisustvu drugih nemačkih političko-naučnih delegata i prema izveštajima, uglavnom akademske američke publike, nemački predsednik je zahvalio Americi za sve što je učinila za njegovu zemlju.

Štajnmajer je u Americi, međutim, uz sećanja na minula vremena, iskazao sveukupnu nemačku zabrinutost u vezi sa sadašnjim SAD i čini se da ta dimenzija preteže dok se slavi 30 godina ujedinjenja. „Nemačko-američki odnosi – to je mnogo više od trgovinskih sporova, ili od sporova u vezi sa izdvajanjima za odbranu“, rekao je u Bostonu izdvojivši samo neke tačke neslaganja.

A od vremena kada je Štajnmajer. 2016. pred kraj izborne kampanje u Americi, tada kao šef nemačke diplomatije, očigledno isključujući mogućnost poraza Hilari Klinton, Trampa nazivao propovednikom mržnje, a ovaj kritikovao izbegličku politiku Angele Merkel, našlo se još tih tačaka. Na primer, američka gotovo zvanična podrška nemačkim populistima, bilo da je pruža bivši Trampov glavni strateg Stiv Benon ili je najavljuje američki ambasador u Berlinu Ričard Grenel, odnedavno Trampov izaslanik za pregovore Beograd-Priština.

I, na primer, američki neuspešan pritisak na Berlin – sprovođen i od Grenela – da Nemačka odustane od projekta Severni tok. Sam Tramp je svoje ukupno nezadovoljstvo Nemačkom izrazio ponovo takođe baš ovih dana jubileja nazvavši je „delinkventom“. „Upravo sada ima 20 zemalja NATO koje su delinkventi, što znači da nam duguju puno novca … Nemačka je broj jedan, oni su na 1,2 ili 1,3 odsto, a trebalo bi da budu na dva odsto što je veoma nizak procenat – SAD su na četiri odsto“, rekao je svom omiljenom britanskom političaru Najdžeu Faražu u intervjuu za El-Bi-Si, govoreći o procentima BDP-a koji se izdvajaju za odbranu. „A mi smo tu da vas štitimo“, dodao je Tramp.

Štajnmajer prognozira da „nevaljali“ tvitovi, izolacionističke tendencije i širenje predrasuda neće nestati posle sledećih izbora u Americi 2020. Nije jasno da li je time prognozirao i reizbor Trampa.

U Nemačkoj, gde bi izbori za Bundestag prema redovnom terminu trebalo da se održe oktobra 2021, stvari su manje izvesne. Teško je zamisliv veliki neliberalni obrt, ali rezultati izbora, počev od prethodnih saveznih preko pokrajinskih – gde spadaju i poslednji, održani u Tiringiji – pokazuju sve manju gadljivost nemačkih birača prema populistima.