Zvaničnici Evropske unije i Srbije govore da Brisel ne pritiska Srbiju da rapidno usklađuje svoju spoljnu politiku sa politikom EU. Deo domaće javnosti naklonjene vladi tvrdi suprotno.
Komesar Johanes Han i premijer Aleksandar Vučić složili su se minule nedelje da on, komesar, prilikom svoje posete Beogradu nije insistirao na pitanju odnosa Srbije i Rusije.
Zvanični predstavnici Brisela nižeg ranga ovom autoru su otprilike istovremeno izbegli da daju direktan odgovor kako se EU u stvari drži prema Beogradu u tom smislu, ali uz naglašeno podsećanje da naša vlada ne ostavlja nikakve dileme i da je jasno da Srbija „ide ka EU“.
Uostalom i Han je to rekao istakavši da je Vučić u tom kontekstu „kristalno jasan“.
U Briselu kažu da jedino „zabrinjava“ retorika koja se u Beogradu može čuti – na primer „nikad sankcije Rusiji“ – i javne manifestacije koje izgledaju kao podrška Moskvi, a kakva je bila beogradska vojna parada sa svojim glavnim „eksponatom“ Vladimirom Putinom.
To brine i Angelu Merkel, čija je izjava od pre nekoliko dana vrlo zanimljiva. Govoreći o „zabrinjavajućem“ širenju uticaja Rusije pomenula je Gruziju, Moldaviju i – Srbiju.
Za Berlin ne znam, ali u Briselu, izgleda, odvajaju već pomenutu retoriku i manifestacije od faktičkog stanja stvari koje govori da Srbija ne ide na istok, već u EU.
Izjava predsednika Nikolića tokom Hanove posete to takođe potvrđuje – izjava prema kojoj Srbija „neće sada, ne u ovim trenucima“ uvoditi sankcije Rusiji.
Ta izjava je interesantna zato što dolazi sa najvišeg mesta i od čoveka kojeg smatraju rusofilom, ali ona potvrđuje ono što smo čuli mnogo puta, da Brisel traži postepeno usklađivanje spoljne politike Srbije sa kursom EU. To je ponovila i šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević.
Neke dileme postoje. Brisel se žalio kako je stepen usklađenosti dveju spoljnih politika opao u odnosu na 2013, a poznat je i slučaj „demarša“ EU kojim je od Beograda traženo da ne koristi evropske sankcije Rusiji tako što će podsticati srpski izvoz. Ali to ipak ne osporava stav Brisela da je Srbija „lojalna“, samim tim ni koncept „postepenosti“ uz razumevanje položaja Srbije.
Moskva iz svojih razloga insistira da je Srbija pod pritiskom da joj uvede sankcije. Zanimljiviji je pristup ovdašnjih medija i analitičara naklonjenih vladi koji tvrde isto. Pa se piše kako je Han Vučiću doneo ultimatum, a ovaj ga junački odbio, uz ocene „režimskih“ analitičara da Srbija treba da se udalji od EU, a ne od Rusije, da je Srbija potrebnija EU nego obrnuto i slično.
To je u suprotnosti sa politikom koja se sprovodi. Šta je onda cilj? Heroizacija lidera, održavanje rejtinga i zadovoljavanje javnosti koja je, uglavnom emocionalno, naklonjena Rusiji.
Srbija ne samo što je nedvosmisleno okrenuta ka EU već je i prema ocenama relevantnih ljudi u Srbiji i NATO njena saradnja sa ovom alijansom mnogo veća od vojne saradnje sa Rusijom, naravno kroz Partnerstvo za mir. Ali čak i perspektiva ulaska Srbije u NATO, iako to sada nije na dnevnom redu i iako je na snazi vojna neutralnost, nije tako nezamisliva kako se prikazuje.
Ali to nije popularno iznositi u javnost.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
