Kon nije kriv 1Foto: S. Milojković

Dok već danima centrom Beograda odjekuju trube, dok se postavljaju kiosci sa novogodišnjim kičerajem i izmišljenim „beogradskim kolačima“, dok se kafane i tržni centri pune, potpukovnik epidemiolog Predrag Kon trubi da bi doček „Nove godine bio velika greška“, da „nema kompromisa“ i da je „medicinski deo kriznog štaba strogo protiv ublažavanja mera“. I? Kako to „nema kompromisa“?

„Stav medicinskog dela vrlo je čvrst po tom pitanju. Vi ste čuli da smo pominjali i protest“, rekao je Kon za TV Prva.

Na pitanje šta to znači, odgovorio je: „Ništa, ali znači ta reč“. Politički deo kriznog štaba mora da se vrlo uznemirio zbog potpukovnikovog protesta, jer ako stvari sa brojem zaraženih i umrlih nekim, doduše neverovatnim, slučajem, sredinom januara krenu po zlu, neće biti kriv potpukovnik nego oni.

Već se može predvideti, tamo negde oko „naše“ nove godine, kako se Aleksandar Vučić sa ogromnim krstom na leđima, kreće Putem suza od Andrićevog venca do Jajinaca pošto je, kao i obično, preuzeo svu krivicu na sebe.

Kako vapije da se pred stransku Novu godinu moralo popuštati s merama da nam ekonomija ne bi propala i da ljudi ne bi ostali bez posla. Kako će, suzan, samo konstatovati da bi bio kriv šta god da je uradio, ali da nema veze. Za razliku od nekih, on kosmičku nepravdu može da istrpi.

Takođe se može predvideti da će nezavisni srpski štampani, onlajn i TV tabloidi dotle urlikati na male miševe zato što Vučića šibaju ka Golgoti, da ga ubiju po milijarditi put. I da miševi u tom naumu po milijarditi put neće uspeti, jer, što reče vladika Sergije, „Vučićevo raspeće je naše vaskrsenje“. I da će se na one koji se budu pripremali da slave „srpsku naljuđu noć“ derati: „Ljudi, da li ste vi normalni?!“.

Dotle će medicinski deo vrhovnog štaba na čelu sa gospodinom Konom podsetiti da je bio uložio protest političkom.

Dotle će Kon, nosilac Ordena Karađorđeve zvezde prvog stepena, usled situacije, doduše malo verovatne, koja će se opisivati rečima kao što su „najgori dan za nama, ide još gori“, „crni bilans“, „groblja krcata“, reći: „A sam vam reko?“

Podsetiće kako je bio beskompromisan, da je lupio pesnicom o sto, da je rekao da to ne može tako, ali, avaj, da nije bilo ušiju da ga čuju.

Ima u filmu „Variola vera“ ona scena kad u neki eskaes forum sedamdeset i neke dovuku starog doktora koji je „kljakav ali živ“ 1930. preležao „velike boginje“ i u kojoj, sceni, taj doktor lupi pesnicom o sto i drekne: „Variola je opaka! S njom se ne igra!“. I onda su eskaes forumaši negde odvukli starog doktora.

Tako je isto i potpukovnik Kon cele ove godine lupao pesnicom o sto kabineta u Andrićevom vencu, ali ga esenes forumaši nisu odvukli nigde, u stvari jesu, na sve moguće televizije i u sve moguće novine, unapredili ga iz majorskog u čin sanitetskog potpukovnika i odlikovali ga Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena i radili kako oni hoće. Beskompromisno.

Građanin Kon još jedan je u beskonačnom nizu primera koji dokazuje da u Srbiji postoji svašta – zavere punog opsega protiv Srba u svim mogućim varijacijama, svakominutni pokušaji atentata, premoćna opozicija, a uprkos tome i najveći ekonomski rast na svetu, najbolje bolnice u Evropi, najjača vojska u regionu. Samo ne postoji ostavka. Taj fenomen našem „biću“ potpuno je stran. Jer – nema predaje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari