Konj i žaba po krvi

I zemljotres u Hrvatskoj, u jednom od njenih najsiromašnijih krajeva, koji se dobro osetio i u Beogradu.

Trajao je petnaest sekundi, koliko i kod Petrinje i Siska gde je bio epicentar, i možemo samo da zamislimo kako je bilo tamo i kako je ljudima koji su ga preživeli i koji su u njemu izgubili bliske osobe, poginulo je i jedno dete.

Baš dok je drmalo pisao sam Miloradu Pupovcu, još ne znajući, ali pretpostavljajući, gde je zemljotres, da ga zamolim za izjavu za novogodišnji broj Danasa.

Već nekoliko sati posle zemljotresa Pupovac će se naći na udaru nekih hrvatskih medija, optužen da deli žrtve po nacionalnosti.

U stvari je odgovorio na moronsko pitanje nekadašnje Telegrafske agencije nove Jugoslavije, a sadašnjeg fantoma zvanog Tanjug, koje je glasilo da li među žrtvama ima Srba.

To zvuči kao odjek onog davnašnjeg upita „majko, je li ovdje bilo klanja“, razlika je samo u „kvalitetu“ i o nastavku rata drugim sredstvima.

Onda je počelo prebrojavanje ko je bio katolik, ko znao svoj pravac pa bio pravoslavac, pa čak i utvrđivanje ko je iz mešovitog braka.

Moguće i ko je u mešovitom braku iz kojeg potiče žrtva igrao glavnu, a ko sporednu ulogu, u stvari ne da je moguće nego čim objavite šta je koji roditelj „po krvi“ već ste presudili podobnost žrtve, prema ključnom značaju pater familiasa.

„Šta si ti po krvi? Konj? Žaba?“, pitao je jedan moj prijatelj davno drugog mog prijatelja.

Vesna Pešić je pohvalila Vučića što je uplatio susednoj zemlji milion evra, verovatno verujući da bi takva pohvala delovala anksiolitički na vladara koji svuda oko sebe navodno vidi zavere, neprijatelje, pučiste, atentatore, lažnu elitu i tome slično.

Navodno jer, znate već, ti teledirigovani projektili koji ga stalno prate poslovično se ispostavljaju kao ćorci i spinovi, to jest kao propaganda.

Dobro, neka ga je Vesna Pešić pohvalila, pomoć komšijama svakako nije za osudu.

Ja se pak sećam da je letos „Vučić“ uplatio pravu sitnicu, 400.000 evra, nekakvom Duhovnom centru u Petrovcu, u Bosni i Hercegovini, koji je, to jest Duhovni centar, svakako potrebitiji nego ljudi u Petrinji, i okolnim mestima, ali verujem da oni poklonu ne gledaju u zube, što je i normalno.

Evo, čestitam Vučiću i ja. Možda se nije moglo više, teška je godina za nama, mada, čak je i stripadžija u Informeru počeo da zeza Vučića crtežima Makrona, Angele Merkel, Trampa i Džozefa Bajdena koji Deda mrazu kažu da u 2021. žele da dostignu privredni rast Srbije.

To su te novogodišnje čarolije.

Ili čitaoci Informera ne mogu da provale sarkazam nego misle da ovi stvarno sa zavišću gledaju u Vučića?

Mitropolita Porfirija smo nedavno ovde pominjali i u vezi s njegovom ocenom da je dostignut nekakav dobar stepen saradnje između Hrvatske i Srbije.

Iz mitropolitovih usta u božije uši, ali čini se da su se Vučić, Plenković i Milanović „našli“ negde oko Bosne, to jest trećeg entiteta, a ne oko nekih korisnih stvari.

Videćemo kako će se nadalje „nalaziti“, ali slutim, što bi Kovačević rekao, podele, samo ne srpske, nego one gore pomenute.

Videćemo kako će Bajdenova administracija, naime, ovde dejstvovati i kako će se njena dejstva ovde primati.