Džeremi Korbin, favorit za novog lidera britanske Laburističke partije, već je neko vreme i favorit dela srpske javnosti za tu funkciju pošto je obnarodovano kako ovaj, za Britaniju atipičan političar, ima stavove dopadljive našem „nacionalnom biću“. Korbin je, navodno, naš čovek u Londonu pošto je svojevremeno u britanskom parlamentu naglas, sa odobravanjem, pročitao jedan tekst u kome se tvrdi da je NATO 1999. nezakonito napao SR Jugoslaviju i krivce proglasio žrtvama. Korbin, kako se tumači, veruje da je Slobodan Milošević bio žrtva zapadne imperijalističke politike.
Međutim, ukoliko je Korbin do sada i stidljivo počeo da dobija simpatije Srba gladnih i žednih pravde, od sada valja očekivati njihovu apsolutnu podršku. Naime, u tekstu pisanom za Obzerver, bivši lider laburista, u Srbiji (ali i u Britaniji) omraženi Toni Bler, žestoko se obrušio na Korbina za kojeg tvrdi da vodi politiku Alise u zemlji čuda. To Korbinu automatski daje punu afirmaciju u Srbiji, i da stvar nije demode, moglo bi se očekivati da ka Londonu, iz svih naših krajeva, u štab laburističkog pretendenta krenu telegrami podrške, kao što su svojevremeno išli pomenutom Slobi. Ali ništa zato, tu je tviter.
Nema veze što naš premijer prima saveta od Blera. Zar je nemoguće u isto vreme voleti Vučića i mrzeti Blera? Nema veze ni što je britanska Konzervativna stranka ubedljivo pobedila na parlamentarnim izborima u maju (zbog toga je Ed Miliband, bivši vođa laburista, podneo ostavku i zbog toga se krenulo s izborom novog lidera; proces će biti završen u septembru).
Čitava stvar – ta sa nadolazećim navijanjem srpstva za Korbina – podseća na prošlogodišnje ovdašnje držanje palčeva Škotlanđanima da se otcepe od antisrpskog Ujedinjenog Kraljevstva, uz šašave „analize“ kao što je „zaigrala mečka i pred Bakingemskom palatom“. Al Škotska se ne otcepi. E sad, ako se Korbinu posreći na partijskim, a onda, za koju godinu, i na nacionalnim izborima… Pa zna se: Kreće borba za oslobođenje i ujedinjenje svih srpskih zemalja i to uz podršku tradicionalnog neprijatelja.
A Jeremija ni kriv ni dužan.
Ali Korbin nije nikakav šarlatan, kako bi se moglo pomisliti, kao neki naši „prijatelji“ iz devedesetih godina. Čovek je poslanik neprekidno od 1983, sebe opisuje kao demokratskog socijalistu, bio je vođa sindikata državnih službenika i radnika u tekstilnoj industriji, podržavao mnoge druge sindikate. Član je kampanje za solidarnost sa Palestincima, zalagao se za ukidanje sankcija Iranu, žestoko se protivio vojnim intervencijama Zapada u Avganistanu i Iraku.
Podržava nuklearno razoružanje, uključujući i nuklearno razoružanje Izraela, ne podržava Vladimira Putina, ali smatra da je NATO odgovoran za krizu u Ukrajini. Zalaže se za prava homoseksualaca. U aktuelnoj laburističkoj kampanji ističe da su mu prioriteti „potrebe najsiromašnijih i ljudska prava za sve“. Asketa je, vegetarijanac i antialkoholičar, dobitnik Gandijeve nagrade za mir i višestruki laureat priznanja „brada godine“.
Korbinove lične navike se baš i ne podudaraju sa životnim stilom prosečnog Srbina. Sa srpskom politikom možda se još manje poklapaju ljudska prava kao Korbinov prioritet.
Pred Korbinom je zadatak da opovrgne Blerovo uverenje da je njegova platforma „paralelna realnost“ koja laburiste vodi u propast. Ovdašnjom paralelnom realnošću Korbin je već ovladao, a da toga nije ni svestan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
