Svaka čast premijeru Vučiću – na vlast u Hrvatskoj vraća se HDZ. Kakve to veze ima s Vučićem? Pa, on je bio među prvima koji je, posle novembarskih izbora, uputio čestitku predsedniku HDZ-a Tomislavu Karamarku, još u izbornoj noći, kada je pitanje ko će formirati novu hrvatsku vladu bilo daleko od jasnog odgovora. Štaviše, Vučić je bio, ako je verovati odlazećoj hrvatskoj ministarki spoljnih poslova Vesni Pusić, jedini koji je Karamarku čestitao uz predsednicu Kolindu Grabar Kitarović, kako je rekla u intervjuu Danasu. Dakle, Vučić mu je možda i prvi čestitao.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Važnije pitanje koje se sada postavlja jeste zašto bi za Srbiju – i Srbe – povratak HDZ-a na vlast trebalo da bude dobar, ako izuzmemo pretpostavku da je Vučić čestitao Karamarku samo da bi napakostio odlazećem premijeru Zoranu Milanoviću s kojim se onoliko svađao?
Dok se srpski zvaničnici još glože sa odlazećim hrvatskim kolegama – poslednje trvenje izbilo je zbog naoružavanja Hrvatske – „dolazeći“ predsednik vlade u Zagrebu Tihomir Orešković izjavio je da je za uvođenje ćirilice u Vukovaru još rano. „Ćirilica će doći, ali u svoje vrijeme. Rane su svježe“, rekao je Orešković, baš na proslavi Božića prošle nedelje. Ne zvuči ohrabrujuće, ali dobro – neka ćirilica sačeka bar prvih 100 dana.
U međuvremenu, ministar Nebojša Stefanović je izjavio „da je više nego jasno da Hrvatskoj smeta to što je Srbija preuzela ulogu lidera u regionu“. „Hrvatska ima potrebu da bude lider u regionu, da stvara neki uticaj, ali taj film neće gledati“, rekao je Stefanović. Valjda se ove doktorove reči odnose na odlazeći tim SDP-a. HDZ će – treba li u to sumnjati – prihvatiti Srbiju za lidera. I neće HDZ-u pasti na pamet da sa Hrvatskom „stvara neki uticaj“.
Daleko od toga da se srpski zvaničnici prvi put zalažu za nekakvo liderstvo Srbije, a pritom ne treba smetnuti s uma da im je cilj da hvale Vučića. Na primer, potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović rekla je krajem maja 2015. da je, posetom Tirani, Vučić pokazao da nije samo lider u Srbiji već i u regionu.
Krajem avgusta, na samitu u Beču, ministar Ivica Dačić izjavio je da je Srbija „pokazala svih ovih meseci, a pokazala je i danas, samim tim što je premijer Vučić bio jedini od svih premijera koji je govorio na konferenciji za novinare u ime celog regiona… svoje liderstvo u našem regionu u mnogim oblastima – ekonomskim reformama, promeni spoljnopolitičke pozicije zemlje, idejama u pravcu međusobnog pomirenja…“, rekao je tada Dačić. Naravno da sličnih izjava nije manjkalo i za vreme „žute“ vlasti.
I drugi u regionu pretenduju s vremena na vreme da mu budu lideri „ali taj film“ niko više neće gledati. U novije vreme jedino je Titova Jugoslavija za svog kratkog života bila lider, i to sa opsegom šireg od regionalnog. Za takvu ulogu niko na postjugoslovenskom rascepkanom prostoru nema snage.
Iako prema raznim statistikama treba biti oprezan, poslednje govore da je Srbija lider u regionu po visini plata, ali otpozadi, a da je zajedno sa Hrvatskom svetski lider po neefikasnosti vlade (Hrvatska na šestom mestu, Srbija na desetom). Na kraju, čak i da, recimo Srbija, ima kapacitet da bude lider, ko bi to liderstvo u regionu, uopšte, prihvatio?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
