Lov na YU-veštice

Jović, profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu, koji je na temu raspada Jugoslavije odbranio doktorat na Londonskoj školi ekonomije, uradio je nešto nedopustivo: napisao je, u svoje lično ime, u fakultetskom časopisu, da referendum o samostalnosti Hrvatske 1991. nije bio pošten niti slobodan. Svi referendumi o nezavisnosti, napisao je Jović, održani na razvalinama SFRJ, osim crnogorskog, bili su u najboljem slučaju „demokratični“.

Lako je HDZ-u. Građani Hrvatske tu stranku mogu da optužuju da je lopovska, ratno-profiterska ili licemerna, ali, smatra se, zasluge za nezavisnost pripadaju njoj, pogotovo njenom prvom predsedniku i prvom šefu nezavisne Hrvatske Franji Tuđmanu. SDP, pak, i njegovi kadrovi, u koje spada i Ivo Josipović, stalno, a naročito pred izbore, moraju da dokazuju da nisu „komunisti“, već dobri Hrvati. Baš zato je HDZ odlučio da na temu jednog ličnog stava organizuje vanrednu konferenciju za novinare posle koje „komunista“ Josipović navodno nije imao drugog izbora nego da smeni „komunistu“ i Srbina Jovića.

Ironija je da se Jović, iskorišćen kao predizborno đule za napad HDZ-a na Josipovića, HDZ-u vratio kao bumerang pošto su se mediji dosetili da je „visokoproblematični“ profesor – svojevremeno se jeretički zalagao za istovremeni ulazak Hrvatske i Srbije u EU, a kao engleskog đaka ekstremisti su ga proglasili i za engleskog agenta – bio spoljnopolitički savetnik Kolinde Grabar Kitarović u vreme kada je bila šefica diplomatije. Grabar Kitarović, koja je sada kandidatkinja HDZ-a za predsednicu Hrvatske, vadila se kako nije ona izabrala Jovića nego ga je nasledila, pričala kako se ne seća ko ga je zaposlio, uglavnom, ona je „nepopravljivog Jugoslovena“, već nekako najurila. Jutarnji list, pak, navodi da nije, već je Jović otišao po isteku ugovora.

„Nije bilo dovoljno slobode. A nema je ni danas. Agresivnost i nasilje bile su glavne karakteristike naših referenduma o nezavisnosti… Samo u mitovima svaki narod želi državu. U stvarnosti – ne“, to su rečenice Dejana Jovića s kojima se Ivo Josipović „duboko“ nije slagao, pa ga je smenio. Sumnjala koja ne veruju u zvanične razloge mogu jedino da se pitaju kome se ili čemu predsednik Hrvatske udvara uoči izbora.

Još jedan profesor Fakulteta političkih nauka, ali u Ljubljani, Milan Brglez, trenutno predsednik parlamenta Slovenije, naljutio je desničare – Slovenačku demokratsku stranku (SDS) zbog korupcije osuđenog i zatvorenog Janeza Janše, pošto je izjavio da je Slovenija, u državotvornom smislu, korak nazad u odnosu na SFRJ. Traži se razjašnjenje, pominje ostavka.

Brglezova izjava ozbiljna i trezvena – nije li sve što je nastalo posle raspada 1991. godine korak nazad – reakcija slovenačkih patriota smešna. Smešnija je bila jedino prošlomesečna ljutnja bivšeg šefa diplomatije Dmitrija Rupela na Angelu Merkel zato što je na konferenciji o Zapadnom Balkanu u Berlinu predstavnike Slovenije smestila na balkansku, a ne na evropsku stranu stola.