Mletačka republika

U nekim pisanijima koja su dospela na udarna mesta na naslovnim stranama – jer, zaboga, Italija se raspada – potpuno je skrajnuto da je referendum održan bez bilo kakve pravne osnove i da je bio nezvaničan. Glasanje su organizovali lokalni aktivisti na sajtu plebiscito.eu.

Kao što bi, valjda, trebalo da se izbezumimo od radosti jer je Putin vratio Krim u sastav Rusije – a što zlobnici nazivaju Putlerovom aneksijom, pa i agresijom – tako bi mi, Srbi, valjalo šenluk da činimo zbog secesionizma koji osvaja Evropu. Sada Italija, a još malo pa će i Škotska.

Taman smo se, izabravši 16. marta sopstveni Evropski parlament, pjongjangovski 100 odsto izjasnili za put bez alternative u cvetnu baštu evropskih naroda, a već molimo Boga da što više evropskih krava pocrka sluteći, istovremeno, da iza secesionističkih pokreta, kao i iza poplava, zemljotresa, terorističkih napada, stoji ruka pravde koja dušmanima vraća zlo koje su nam naneli.

Ruska televizija RT, drži da je licemerno što zapadni mediji, kako kažu, prećutkuju venecijansku iredentu dok su svu pažnju usmerili na Krim: „Ljudi u Evropi teško da uopšte znaju šta se dešava u njihovom neposrednom susedstvu“. Na stranu što u Venetu nema konflikta između dve države, vojnih manevara i desanta, ukaza o prisajedinjenju, pa ni bilo kakvih demonstracija.

Kada se bez strasti sagleda svrha, nazovimo je tako, građanske akcije u Venetu, jasno je da je reč o iskazanoj želji da se novci ubuduće drže tamo, to jest u regionu, a ne da velikim delom idu u Rim. Svrha, dakle, proklamovanog prava naroda na samoopredeljenje do formiranja Republike Veneto, jeste da taj bogati region bude još bogatiji, da se pare ne daju siromašnom jugu Italije.

Britanski Telegraf navodi kako se venecijanska mala preduzeća žale da svake godine u Rim, to jest u nepovrat, ode njihova 2,1 milijarda evra. Zvuči kao razuman razlog za nezadovoljstvo. Reporter RT-a je pak pronašao secesionističkog aktivistu koji veli da je cilj pokreta ne samo otcepljenje od Italije, već i izlazak iz EU, povlačenje iz NATO i odustajanje od evra. Ekonomisti kažu da bi izdvajanje Veneta iz EU – što bi se dogodilo kao posledica otcepljenja od Italije – taj region skupo koštalo, kao i Škotsku u slučaju da se razdruži sa Velikom Britanijom.

Glasanje u Venetu, dakle, niti vodi nevidljiva ruka pravde, nit predstavlja težnju za obnovom tisućljetne venecijanske državnosti, nit najavljuje urušavanje svetskog poretka, već demonstrira, pre svega, opipavanje pulsa, procenjivanje narodnog raspoloženja, ne bi li se u nekom trenutku u budućnosti organizovao stvarni referendum. „Mi smo u Italiji. To se neće dogoditi sutra“, rekao je predsednik Veneta Luka Zaja, nekadašnji ministar u Berluskonijevoj vladi, koji se požalio, podržavajući glasanje, da je region tretiran kao udaljena provincija Rimskog carstva.

Rezultati: od 3, 8 miliona birača s pravom glasa izjasnilo se njih 2,3 miliona. Za otcepljenje je bilo 89 odsto. Gunđala, pak, vele da se glasalo odakle se stiglo, da nije bilo OEBS-a i da, na kraju, izjašnjavanje nije bilo u skladu sa italijanskim ustavom.