Može i jedno i drugo

Članstvo bi bilo „blagodet za svet i Evropu“ … „To (EU) je tržište na našem pragu, spremno da ga britanske firme dalje eksploatišu. Naknada za članstvo je, reklo bi se, prilično mala u poređenju sa svim što je dostupno. Pa zašto smo toliko rešeni da mu okrenemo leđa“, pisao je DŽonson za Telegraf februara ove godine.

Stvar je zanimljiva s obzirom na činjenicu da je DŽonson samo dva dana kasnije poveo kampanju za izlazak Britanije iz EU. Kako prenosi Sandej Tajms koji je juče objavio kolumnu pod naslovom „Boris: moj stav da Britanija ostane u Evropi“, taj tekst je DŽonson pisao „da razjasni svoje misli“.
A u glavi je, shodno članku, imao pravu pometnju jer je pisao i o ekonomskom šoku koji bi Britanija zbog Bregzita mogla da pretrpi, čak i o mogućem raspadu Ujedinjenog Kraljevstva i neizbežnom „faktoru Putin“. Pa ipak se predomislio i ubrzo napisao drugu kolumnu, koju je Telegraf objavio i u kojem je podržao „otcepljenje“. Spoznao je volju naroda koji je mislio, kako je napisao, „dođavola s tim (EU)“ i odlučio da „vrati demokratiju na ostrvo“.

Tako proizlazi da se DŽonson zalagao za odluku za koju je verovao da je štetna ne samo za Britaniju, već i za EU i svet koji su dakle, odlaskom Britanije, ostali bez „blagodeti“. S druge strane, Bregzit je bio koristan za DŽonsona – ako je korist to što je postao šef Forin ofisa (a želeo je da bude premijer) – na iznenađenje i razočaranje nekih njegovih kolega „na kontinentu“.

Ovakvo DŽonsonovo donošenje odluke sa mogućim dalekosežnim posledicama, osim što još jednom svedoči da je izgleda prošlo vreme velikih državnika, podseća na ponašanje kockara – najpre je, prema navodima Sandej tajmsa, napisao članak u kojem se zalagao za napuštanje EU, potom za ostanak, „da razjasni svoje misli“, pa opet za izlazak.

Nik Kleg, istaknuti političar Liberalnih demokrata i nekadašnji zamenik premijera, DŽonsona označava kao oportunistu koji je lagao narod i sugeriše da on zajedno sa drugim „bregzitovcima“, u stvari, nije znao šta radi.

Optužuju ga i da su njegovi prikrivani stavovi u kontradikciji s politikom aktuelne britanske vlade. Ipak, i premijerka Tereza Mej zalagala se za ostanak Britanije u EU – iako je to činila, kako se tvrdilo, sa malo volje.

Britanski poznavaoci lika i dela Borisa DŽonsona za njega navode da je „britanski Berluskoni“, da ga ljudi vole jer ume da ih nasmeje, da ima „preteranu želju da se dopadne“… Pomenuti Kleg ga je ranije nazvao „Trampom sa rečnikom sinonima“. Poređenja DŽonsona i Trampa su, zapravo, učestala, a rasprostranjeno je mišljenje da je on blaža varijanta Trampa.

Ali DŽonson ima još jednu „zajedničku“ – treba li u to sumnjati – stvar sa Trampom: nije podržao bombardovanje Srbije, što je istakao premijer Vučić kada je letos njegov dolazak na čelo Forin ofisa izdvojio kao dobru vest.