Ko god da je u koži zapadnih zvaničnika koji su po treći put morali verbalno da reaguju na još jedan zločin Islamske države (IS) – ovaj put posle odrubljivanja glava američkih novinara Džejmsa Folija i Stivena Sotlofa, isto je prošao britanski državljanin Dejvid Hejns – ne bi mu bilo lako. „Sjedinjene Države snažno osuđuju varvarsko ubistvo … koje je počinila teroristička grupa ISIL (Islamska država Iraka i Levanta, kako u Americi zovu IS)… Zajedno ćemo raditi sa Ujedinjenim Kraljevstvom i širokom koalicijom država u regionu i širom sveta da ponizimo i uništimo ovu pretnju našim državama, regionu i svetu“, saopštila je Bela kuća.
Obraćajući se Obami, koji je priznao da SAD „nema strategiju“ za borbu protiv džihadista, jedan tviteraš je napisao: „O, ućuti, sramoto, do 2016. kada ćemo dobiti pravog predsednika“.
Britanski premijer Kameron, zaokupljen referendumom u Škotskoj, odsecanje glave Hejnsu – „sisačkom zetu“, kako je izvestio Jutarnji list, koji je radio s izbeglicama za francusku neprofitnu Agenciju za tehničku pomoć i saradnju kada su ga borci (IS)IL oteli 2013. na severu Sirije – nazvao je „činom čistog zla“ i obećao da će biti učinjeno sve što je moguće da ubice budu pronađene. Forin Ofis rutinski „proverava snimak“ iako je mesta za sumnje malo – scenario je isti kao i u slučaju Folija i Sotlofa: žrtva obučena u narandžasto kleči, prinuđena da blati Kamerona, pred dželatom sa britanskim akcentom koji potom dovršava svoj posao.
Pol Rodžers, profesor studija mira na Univerzitetu Bredford, rekao je Bi-Bi-Siju da bi prirodna reakcija Londona bila da protiv džihadista „ide do kraja“, što bi, međutim, bio problem, ne samo za britansku, već i za bilo koju drugu vladu u sličnoj situaciji. Britanska vlada je pred iskušenjem, ukazuje Rodžers, da uradi ono što IS želi – a IS želi da je Zapad napadne kako bi sebe promovisala u borca protiv neprijatelja koji je došao izdaleka. Ipak, on procenjuje da Zapad ulazi u „treći irački rat“ i da će se ovaj put taj rat proširiti na Siriju.
Zaista, teško je očekivati da Zapad pobedi IS, a da ne napadne njeno uporište u Siriji. Toga su svesni u Vašingtonu, mada je ministar odbrane Čak Hejgel posle ubistva Folija neuverljivo insistirao da je Bašar Asad – sa kojim se mora sarađivati – „glavni problem“. Asad je, zapravo, do juče bio Americi glavni problem, ali bio je to i Teheran, pa sada SAD i Islamska Republika imaju zajednički interes da podržavaju vladu u Bagdadu protiv džihadista.
Pa, ako Zapad već sarađuje sa ajatolahom Hameneijem, ako su se zbog džihadista maltene izmirili Turci i Kurdi, ako su bez obzira na Ukrajinu SAD-u i Rusiji džihadisti zajednički neprijatelj, ako su se sunitska Saudijska Arabija i šiitski Iran u ovom slučaju našli na istoj strani – a Volstrit džurnal ide toliko daleko pa kaže da Vašington i Al Kaida sada imaju iste dušmane – zašto Obama i Asad ne bi postali saveznici? Izmena prioriteta je neminovna, pa i indirektno priznanje da je čitav koncept borbe protiv „sirijskog diktatora koljača“ bio promašaj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
