Neodoljivi Hitler

Očekivano, osude su se namnožile, a Erdoganovi saradnici branili su šefa na način koji valjda svi političari sveta najviše vole – tvrdnjom da su njegove reči istrgnute iz konteksta. Objašnjeno je i da je turski predsednik samo rekao kako stvari mogu da se zloupotrebe, kao u Nemačkoj u svoje vreme. Zaista, teško je poverovati da Erdogan ne zna šta je bio Hitler. Posle smrti predsednika Paula fon Hindenburga 1934, dekretom su objedinjena ovlašćenja kancelara i predsednika – Hitler je postao vođa i to je bio osnovni princip vladavine (kako je Rudolf Hes rekao iste te godine: „Hitler je Nemačka i Nemačka je Hitler“).

Još teže je poverovati da bi Erdogan želeo da sličan ideal postavi u Turskoj, uprkos njegovoj autoritarnosti. Možda je, prosto, razgovarajući sa novinarima, pribegao sarkazmu, što za političare nije preporučljivo jer mnogi jedva čekaju da ih bukvalno shvate. Kako god, Erdoganovo pominjanje vođe Trećeg rajha je čudno. „Njegov komentar takođe vodi pitanju zašto bi lider jedne od najuticajnijih zemalja na svetu, američke saveznice i članice NATO pominjao Hitlera u kontekstu svog mandata“, piše Njujork tajms.

U prošloj godini – u kojoj je obeležena 70. godišnjica pobede nad nacizmom – još jedan svetski lider pomenuo je Hitlera i izazvao još veće čuđenje nego što je to bilo u Erdoganovom slučaju. Razumljivo, pošto je to bio niko drugi do izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji je u oktobru sugerisao da Hitler nije nameravao da pobije milione Jevreja, već samo da ih protera, ali se predomislio pošto ga je muftija jerusalimski El Huseini posavetovao da ih spali. Sunarodnici su žestoko kritikovali Netanjahua, koji se, naravno, branio time da je bio izvučen iz konteksta.

U Nemačkoj Hitler je prošle godine aktuelizovan bar ti puta. Najpre je u januaru Luc Bahman, lider desničarskog pokreta Pegida („Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapada“), privremeno podneo ostavku pošto je objavljena njegova fotografija na kojoj imitira Hitlera, uz karakterističnu frizuru i brkove. Bahman je brzo ponovo preuzeo vođstvo u Pegidi pošto je navodno dokazano da je slika montirana.

U oktobru je u nemačkim bioskopima počela da se prikazuje filmska verzija romana koji je na srpski preveden kao „Opet on“, a koja govori o Hitleru koji se, posle 70 godina, budi u savremenom Berlinu. Oliver Masuči, koji je glumio Hitlera, opisao je kako su ga ljudi koji su ga na ulicama nemačkih gradova sretali tokom snimanja uglavnom dočekali s radošću. „Bilo je neverovatno, odjednom sam postao atrakcija… Ljudi su se tiskali oko mene. Jedna žena mi je rekla da me voli i tražila da je zagrlim…“

Najzad, poslednjih sedmica 2015. objavljeno je mnoštvo tekstova na temu isticanja autorskih prava na objavljivanje Majn kampfa u Nemačkoj. Prvo obnovljeno izdanje treba da objavi minhenski Institut za savremenu istoriju 8. januara uz više od 3.000 fusnota koje skreću pažnju na iščašenost štiva. Zanimljivo je da su gotovo istovremeno istekla i autorska prava za objavljivanje dnevnika Ane Frank na internetu.