Ni čašu vode Srbima

Naprednjaci imaju genijalnu sposobnost za mirnodopsko razaranje ne samo slobode, demokratije, vladavine prava i normalnih međudržavnih i međuljudskih odnosa, već, jednostavno, normalnog života, kao i za razaranje samih ljudskih života.

Samo je pitanje trenutka kada će neko u Hrvatskoj krenuti da se sveti tamošnjim nedužnim Srbima zbog sranja koje je u Kninu upravo napravila neka, ako ne formalno naprednjačka, a ono naprednjacima bliska spodoba.

Izvesni Miloš Stojković, koji tvrdi da nije ni luk jeo ni luk mirisao, baljezgao je na kninskoj tvrđavi kako će äbog datiô da se na njoj čim prije zavijori srpska zastava umesto šahovnice i da je Knin „ipak srpska krajina“ – što su utvrdili hrvatski novinari pregledajući snimak.

Hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova traži izvinjenje od Srbije, hrvatski ambasador uručio je ovdašnjem ministarstvu spoljnih poslova protestnu notu. Za razliku od Miloša Stojkovića, koji je stao da se brani da baljezgao nije on nego neki kamerman, Srbija i njeno ministarstvo – ni da beknu, makar do objavljivanja ove kolumne.

Nikom ponikoše svi, osim ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu koja je za Danas rekla da delegacija ministarstva, koja je bila u Kninu, nema veze sa, kako je priznala, incidentom.

Ko je Miloš Stojković i s kim on ima veze? Vredni hrvatski novinari pronašli su njegovu sliku s Aleksandrom Vučićem – i to je dovoljno. On je „humanitarac i poverenik manastira Hilandar“ u kojem se izgleda nije naučio krotkosti i tihovanju, već uzbuđivanju duhova. Ali dobro, poštujmo prezumpciju nevinosti – nije on srbovao u Kninu nego neki čobanin budala, kamerman.

Neka nadležni u Srbiji nađu krivca zbog čije bi gluposti neko „vekovno ognjište“ u Krajini moglo da bude napadnuto ili neki starac ili baba u nekom dalmatinskom selu. Utvrdiće nadležni istinu samo je pitanje da li limburga meseca ili na Sveto Nikad.

Važno je da su Večernje novosti proslavile „snimak koji je izludeo Hrvate“. Teolog (!) Stojković je Novostima natuknuo da bulažnjenje u Kninu nije bitno, nego da je bitno da je „Oluja“ zločin.

Naprednjaci i neki njihovi drugi ljudi, oličenje regionalnog liderstva Srbije u promociji mira i tolerancije, istovremeno dok je Stojković na kninskoj tvrđavi samo stajao bogu se moleći i zla ne misleći, pohapšeni su u Crnoj Gori, na kratko, pošto su bili krenuli u Nikšić da äpripomognuô oko tamošnjih lokalnih izbora koji se održavaju 14. marta.

Policija im je pronašla silne količine evra, doduše legalno unete, ali i silne srpske zastave. Valja pomoći grupacijama koje se predstavljaju kao srpske da tamo poraze ärežimô Mila Đukanovića, kako je policiju opisao kolovođa privedenih, sekretar Sekretarijata za legalizaciju građevinskih objekata grada Beograda Nemanja Stajić.

„Vesićev čovek“, „Vučićev čovek“ – „bruje“, što bi se reklo, mediji. A Stajić, isto ko i Stojković, nevinašce.

„Priveli su nas i maltretirani smo samo zato što smo Srbi u Ni čašu vode nam nisu dali da popijemo“, kukao je Stajić, baš kao Miša Vacić, još jedan Vučićev čovek za promociju mira u regionu, kad je ono gostovao kod Minje Miletić na N1.

Vesić i Vučić ni da zucnu povodom ovih svinjarija (nek oproste plemenite životinje). Bog im dao da budu ćutolozi, a i nema se kad – radi se danonoćno na promociji regionalne saradnje.