U Srbiji nije naročito odjeknula izjava Džona Mekejna, predsednika Odbora za naoružanje američkog Senata, da je premijer Srbije Aleksandar Vučić snažan lider kojeg on pozdravlja zato što se odupire Vladimiru Putinu. Izjava je data otprilike u trenutku kada je predsednik Tomislav Nikolić bio u Kremlju, pa je provučena kroz filtere posle kojih je od nje ostalo gotovo samo to da je Mekejn primetio kako „Srbija napreduje uprkos izazovima“.
Čak i da je data u drugačijim okolnostima, izjavi verovatno ne bi bio pridan naročit značaj jer je u suprotnosti sa proklamovanim „izbalansiranim“ spoljnopolitičkim stavom Srbije.
Mekejn zna šta priča, ne samo zbog svog položaja i iskustva, već i zbog činjenice da se sa Vučićem sastao dva puta za sedam meseci prošle i ove godine. On nagoveštava spoljnopolitički kurs Srbije posle 24. aprila – koji će biti isti kao sadašnji, ali intenziviran. Ako je prioritet vlade da pregovori sa Evropskom unijom budu okončani 2020, na red neizbežno dolazi čuveno usklađivanje spoljne politike. Pojednostavljeno rečeno, mogli bismo da očekujemo „montenegrizaciju“ pozicija zvaničnog Beograda. To znači izjednačavanje sa spoljnopolitičkim stavovima EU i kraj iluzije o osobenoj spoljnoj politici.
Za Srbiju bi bilo bolje ako bi se odnosi između EU i Rusije popravljali, u suprotnom će doći u situaciju da prema Moskvi postupa baš kao što čini Crna Gora od izbijanja ukrajinske krize. Nikolić Putina očigledno nije uspeo da ubedi u trajnost balansiranja, uključujući tobožnju izjednačenu vojnu saradnju Srbije sa Rusijom i NATO, kada čak i liberalni Komersant svom komentaru daje naslov „Časna predsednička“.
U našoj javnostizapaženo mesto nisu dobile ni inostrane reakcije na promenu politike Srbije prema izbeglicama. Najpre je grčki premijer Aleksis Cipras za balkanske države koje su odlučile da slede stav Austrije, a u koje spada i Srbija, rekao da uništavaju Evropu. Diplomatski izvori Srbije rekli su ovom autoru da nije bila tačna informacija grčkog lista Vima da je Atina Beogradu uručila protest, već da je samo izražena zabrinutost. Kako god, jasno je da Grčka nije oduševljena pečaćenjem balkanske rute.
Austriju, ali i Srbiju i ostale balkanske zemlje koje su se udružile s Bečom na presecanju rute kritikovala je i nemačka kancelarka Angela Merkel, rekavši da su ove države Grčku dovele u težak položaj i da rešenje za izbegličku krizu treba da donese 28 članica EU. Umesto ove nezapažene izjave pažnju su dobile analize prema kojima je Merkelova „izbačena iz Balkan ekspresa“ u čemu kao da se nazire viđenje nekakve pobede Beča i Zapadnobalkanaca nad „šašavom“ izbegličkom politikom kancelarke. A šta ćemo ako dogovor EU i Turske o izbeglicama propadne, što nikako ne treba isključiti?
U trenutku pisanja ovog teksta nisu bili poznati rezultati izbora u tri nemačke pokrajine, važni i kao rani indikator saveznih izbora 2017. Ako pravi Srbin i patriota na predsedničkim izborima u Americi navija za Trampa i priželjkuje izlazak Britanije iz EU, kao što je 2014. priželjkivao izlazak Škotske iz Britanije, da li je onda prirodno da na nemačkim izborima „podrži“ desne protivnike Angele Merkel? Za to nedostaje neki njihov potez koji bi ih uvrstio među „osvedočene prijatelje srpskog naroda“. Ako su uspeli da dokažu kako je Tramp „naš“, makar samo zato što hvali Putina, naći će se i „naši“ Nemci.
Balansiranje će iščeznuti, put ka EU dobiće zamah, ali patriote ostaju…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
