Mnogi evropski vladaoci zavideli su prošle godine mađarskom premijeru Viktoru Orbanu. Fides, Orbanova stranka, osvojila je 52 odsto glasova na skupštinskim izborima. Fides je mogao sam da formira vladu, ali je uzeo demohrišćane za mlađeg partnera. Kada je prošlog meseca Fides proslavio pet godina vladavine Orban je priznao da ima moćnog takmaca – krajnje desni Jobik.
Jobik, koji se u javnosti u poslednje vreme umiva od svog ekstremizma, već je dugo u anketama druga po snazi partija. Na izborima prošle godine bio je treći i osvojio je oko 17 odsto glasova.
Lider Jobika Gabor Vona, koji je svojevremeno obrazovao paravojnu formaciju da proganja Rome i čiji se partijski saradnik zalagao za pravljenje spiskova Jevreja koji „prete nacionalnoj bezbednosti“ Mađarske, sada kaže da u stranci nema mesta za one koji „čeznu za nacističkom romansom“. Jobik se navodno kreće ka političkom centru da bi došao do vlasti.
Međutim, šta je u politici levo, desno i centar odavno je postalo zamagljeno, a još su tanje granice u okviru sličnih orijentacija. Tako, dok se Jobik umiva i beleži zbog toga rast popularnosti, Orban svojom retorikom i politikom Fides odvlači dalje udesno. Strategija može biti uspešna kao što se pokazalo u velikoj Britaniji – jačanje krajnje desnice zaustavljeno je pošto je premijer Dejvid Kameron u svojoj kampanji preuzeo njene teme.
Evropski parlament nedavno je rezolucijom osudio Orbana zbog njegovih komentara o ponovnom uvođenju smrtne kazne. Mađarski premijer se branio kako je samo pomenuo stvar, a nije najavio vraćanje smrtne kazne. Odbor Saveta Evrope koji prati pojave rasizma i netolerancije usvojio je takođe osuđujući izveštaj o Mađarskoj, uz podsećanje da je vlada svoju najznačajniju novinarsku nagradu dodelila osobi koja je izražavala netrpeljivost prema Romima.
Nema sumnje da je Orbanova odluka da podigne ogradu na granici sa Srbijom takođe u svrhu očuvanja vlasti Fidesa. Orban „zna“ da su imigranti koji dolaze u Evropu isključivo ekonomski, da ne beže od sukoba, uprkos vestima koje stižu, između ostalog, iz Sirije i Iraka. Poručuje uz to da ogradom ne „brani“ samo Mađarsku, već i Evropu.
Evropa pak u toj stvari ništa ne može da učini, podizanje ograda i zidova je u nadležnosti država članica. Uostalom, ko se još mogao nadati pre 20 godina, u vreme uvođenja Šengena, da bi neko jednoga dana mogao da postupa suprotno njegovom duhu?
Daleko od toga da je Orban u Evropi usamljen kada je reč o imigrantskoj politici. Nevidljivi, ali efikasni zidovi i te kako postoje. Međutim, ako Mađarska zaista bude postavila barijeru, niko neće moći da spreči ni druge države EU da postupe isto. Kuda vodi retorika koja imigrante predstavlja kao opasnost od koje se treba braniti možemo samo da zamislimo.
Rasistički napad u Južnoj Karolini u kojem je prošle nedelje ubijeno devet osoba naveo je predsednika Baraka Obamu da ponovo pokrene pitanje nošenja oružja u SAD: „U jednom trenutku ćemo morati da se suočimo s činjenicom da se ovakvi masakri ne dešavaju u drugim zemljama“. Prema nekim analizama, oružje je „ključni deo“ ideologije rasističkih grupa u SAD, a ekstremistički sajtovi preporučuju sledbenicima koje puške da nabave.
Što se tiče Evrope, naravno da se rasistički napadi dešavaju, i iako ne liče na one u Americi ishod ume da bude isti. Baš u Mađarskoj 2008. i 2009. u napadima na Rome ubijeno je šest osoba. Mađarski vrhovni sud je vinovnike osudio na doživotni zatvor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
