Parada i parada

Krajem septembra vlada je – ostavimo po strani priče o „ogromnom civilizacijskom napretku koji nam je važan zbog nas samih“ – zadovoljila Evropsku uniju i njene uslove organizujući gej paradu. Ove nedelje – opet na stranu priče kako je Srbija ponosna na svoju antifašističku tradiciju pripremala vojni defile uopšte ne znajući da bi na nju mogao da dođe Putin – vlada će organizujući vojnu paradu na neki način zadovoljiti i Rusiju.

Ovako shvaćena realnost donosi pluseve, za Dačića nisam siguran, za Vučića i Srpsku naprednu stranku svakako. Birači su „uvideli“ kako je premijer prvo dao toj dekadentnoj Evropi njenu paradu, kad je toliko navalila. I to uz korišćenje svega šest policijskih vozila, kako je „Neša“ na urgentno sazvanoj konferenciji za novinare došapnuo šefu.

E sada vlada organizuje jednu dostojanstveniju, srpskiju i muškiju paradu, za koju se, eto, pripremala odavno, ali bi njeno priređivanje moglo da izgleda i kao nekome uzinat.

Ima li nešto loše u vojnom paradiranju? Ne, dobro je što se organizuje, zbog važne godišnjice oslobađanja Beograda, ali i da podseti Srbiju da još ima vojsku. Ali šta je, u stvari, cilj parade?

Obavešteni smo i (ohrabreni?!) uoči parade da vojno u regionu ne stojimo loše, pa smo tako slabiji od velike Rumunije, ali smo jači od manje, prijateljske Hrvatske. I to je deo paradiranja, političkog, paradiranja izjavama. Jer bili smo parija, bombardovali su nas, zaostali smo, ali opet smo jači od Hrvatske, članice NATO i EU. To ušima birača prija.

Kada vojno moćne države organizuju parade, onda je to prilika upravo za demonstraciju moći. Pošto znamo da nama takve demonstracije nisu potrebne – da ne ulazimo u kapacitete vojske – jasno je da će naša parada takođe biti demonstracija moći. Ali moći vlasti.

Nadajmo se da će predstojeća parada proteći bez incidenata, za razliku od minule. To je opravdano očekivati. Za razliku od jake antigej opozicije – opozicije u najširem smislu – u Srbiji jake antimilitarističke, pacifističke opozicije nema.

Videćemo u toku parade – kad saslušamo Putina – i posle parade šta će nam ona doneti. Rusija je već stavila do znanja da Putin dolazi pre svega zbog ekonomije. Ne samo da se pokaže.

Zanimljiva je ocena ambasadora Čepurina da je, parafraziram, pitanje sankcija Rusiji postalo bajato. Iz čega može da sledi da Srbija neće morati da se time nadalje bavi, da joj je Rusija zahvalna, a EU i SAD razumeju stav da Beograd ne može da uvodi embargo.

Ali u Donjecku i Lugansku se i dalje gine, što ne daje naznake da će međunarodna zategnutost uskoro da popusti. Samim tim će Srbija morati malo više da se nagne.

Na koju stranu? Realno, na zapadnu. Srbiju kao tampon između Zapada i Istoka je teško zamisliti. Ako to pokuša da bude, Zapad neće imati razumevanja, a istočni put je maglovit.