Pet sekundi za dil

Zapadni saveznici Amerike, ako se tako još mogu nazvati, odgovorili su najavom kontramera. Američki predsednik je na samit poslednji stigao i prvi sa njega otišao.

Singapur, gde se sutra održava sastanak Donalda Trampa i vođe Severne Koreje Kim DŽong Una, ovih dana je centar sveta, a ne Kvebek, gde je lider SAD svratio usput, ali i gde su se evropski zvaničnici uputili bez plana kako da spor prevaziđu. Trampu je susret sa Kimom od početka bio važniji nego G7. Šta će sutra biti u Singapuru niko ne zna. Nedeljama unazad mnogi su pokušali da pohvataju niti koje bi ih odvele do odgovora koji bi išao u prilog svetskom miru ili tumačenju prema kojem dogovora ne može biti i kako je reč o predstavi ili samitu čija su svrha pompa i slikanje.

Moguće je da će tako i biti. Iz Kvebeka je praktično već ostala samo fotografija lidera koja odražava metež u odnosima „sedam industrijski najmoćnijih demokratija“. Ugledni evropski mediji optužuju Trampa da je iznenada sve pokvario povlačeći svoj potpis sa kominikea.

Ali treba li išta od Trampa očekivati osim iznenađenja? Tramp je povukao potpis navodno zbog toga što se naljutio zbog pretnji kanadskog premijera DŽastina Trudoa da će uvesti trgovinske kontramere Americi. Pa ipak, sve da je potpis i ostao kominike bez realne saglasnosti ne znači ništa. Nemačka kancelarka i predstavnici Evropske unije potom izjavljuju da „čvrsto ostaju“ uz kominike, u kojem se ističe posvećenost slobodnoj trgovini. Istovremeno američke „kaznene carine“ na aluminijum i čelik ostaju, kao i evropske protivmere, a Trampovog potpisa nema.

Francuski predsednik je uoči samita predlagao da se SAD zaobiđu potpisivanjem dokumenta „G6 plus jedan“. Emanuel Makron i Trudo, kojima takozvani populizam nije stran, očigledno su bili druga strana potrebna za svađu sa arhipopulistom Trampom, dok je Angela Merkel bila poslovično uzdržana. U Berlinu, čak i u krugovima bliskim kancelarkinoj CDU, ima glasova koji Trampu daju za pravo ističući da je Evropskoj uniji, zapravo, protekcionizam zaštitni znak, pre nego Americi. Iz njihove perspektive, vođenje trgovinskog rata protiv Amerike bilo bi pogrešno. Ali nemačka vlada mora da osluškuje javno mnjenje koje Trampa, ukazuju, ne podnosi.

Kad se u vreme Obame pregovaralo o sporazumu o slobodnoj trgovini (TTIP) milioni Nemaca protestovali su tražeći da njihova ekonomija bude zaštićena, a kada Tramp poseže za protekcionizmom, pretvorili su se u velike pobornike slobodne trgovine, kazao nam je jedan sagovornik ranije ove godine.

Biće da je stvarnost mnogo komplikovanija nego zaključci prema kojima jedan Trampov tvit, u ovom slučaju njegov žustar odgovor Trudou i kapriciozno povlačenje iz mršavog kominikea, uništava sve. Tramp će koliko sutra imati priliku da se popravi. Kao iskusnom pregovaraču, kako navodi, biće mu dovoljno pet sekundi da zna na čemu je sa Kimom. Dođe li do dogovora prema kojem će Kim pristati da bude „novi Gorbačov“, biće to veliko iznenađenje i u isto vreme još jedan znak velikih promena u kojima „lider slobodnog sveta“ može da se saglasi sa jednim tiraninom, ali ne i sa kolegama demokratama.