Kosovska platforma predsednika Srbije ocenjena je u javnosti kao besmislena, zakasnela, anahrona, kao pokušaj Tomislava Nikolića da ostvari veći politički uticaj i kao mogući nagoveštaj njegovog nadmetanja za moćsa premijerom. Sve te ocene su tačne u manjoj ili većoj meri. Kakve će biti njene praktične posledice na politiku Srbije prema Kosovu Aleksandar Vučićje objasnio kada je rekao da platforma nije Sveto pismo.
Dakle, posledica neće biti osim u slučaju nekog političkog preokreta, što nije realno.
Gotovo u isto vreme, u Prištini su proveselili još jednu potvrdu jačanja onoga što se naziva kosovskom državnosti, pošto je Kosovo postalo članica Parlamentarne skupštine Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, na prošlonedeljnom sastanku u Tirani. Učlanjenje Kosova u ovaj oblik regionalne saradnje ne treba da čudi, pošto su predstavnici Prištine od juna prošle godine počeli da učestvuju u njegovim aktivnostima.
Srbija je to učešće Kosova „na ravnopravnoj osnovi“ tada prihvatila, kako ističe Ministarstvo spoljnih poslova, sa zvezdicom i fusnotom, bez prejudiciranja statusa i u skladu sa Dogovorom o regionalnom predstavljanju i saradnji i Briselskim sporazumom.
I Srbija, valjda, može da bude zadovoljna pošto je Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova jedne od naših upokojenih država, takođe na sastanku u Tirani, ponovo izabran za generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju. Na toj funkciji je od 2013.
Kada na Zapadu hvale politiku Srbije u regionu, ne misle na poteze njenog predsednika. Nikolić, naprotiv, izaziva podozrenje, najviše zbog svojih veza sa Rusijom. Međutim, pitanje je koliko se njegove inicijative – baš zato što nisu Sveto pismo – uzimaju za ozbiljno.
Na pohvale je najponosniji premijer koji će ove nedelje u Tiranu, u posetu na najvišem nivou „u istoriji“. Ali šef diplomatije Ivica Dačić, koji je učestvovao na pomenutim sastancima u Tirani, prisetio se prethodno u razgovoru za Danas da je tamo bio tri puta za sedam godina.
S druge strane, ocenjuje se da je albanski premijer Edi Rama u Prištini u subotu ublažio retoriku pošto se založio „samo“ za „duhovno, ekonomsko i društveno“ nacionalno ujedinjenje Albanaca, „pod evropskim krovom“. Pošto su njegove velikoalbanske izjave kritikovane – ne i poslednja najava blokade članstva Makedonije u NATO dok se ne sprovede Ohridski sporazum – Rama je navodno konstruktivnost „obećao“ Americi i EU.
Ali uprkos pohvalama Srbiji, i ona i Albanija i ostale zemlje – odlaskom Hrvatske u EU smanjenog Zapadnog Balkana – ostaju pod stalnom sumnjičavom prismotrom, suprotno pokušajima vlade da se jednostrano samoproglasi lokomotivom regiona. Donekle olakšavajuća stvar za samu Srbiju, ako ništa drugo, u ovom trenutku je to što se najzad opredelila. Teške sumnje će nestati kada proevropsko opredeljenje postane zvaničnije.
Ako je Nikolićeva platforma anahrona, njegova poseta Havani je u trendu pošto se poklapa sa otopljavanjem odnosa SAD i Kube. Pre Nikolića, starijeg i mlađeg Kastra obišao je Fransoa Oland. Raul Kastro je našem predsedniku dodelio odlikovanje „Hose Marti“ koje su prethodno dobili Aleksandar Lukašenko, Viktor Janukovič, Brežnjev, Kim Il Sung, Čaušesku, Mugabe, Honeker… Ali i Felipe Gonzales, Si Đinping, Aljende i Čavez. Nikoliću se ispunio san da pobedi Tadića, a sada, kako je rekao, da upozna i komandanta Fidela. Valjda je bilo dosta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
