Pošast zvana SPS 1

U pravu su svi koji kažu da je postavljanje Siniše Malog za novog ministra finansija šamar građanima, kao što su isto tako u pravu da je šamar i najavljeno postavljanje Maje Gojković za ministarku kulture i informisanja.

Međutim, većina ako ne i svi ljudi koji čine srpsku vlast su takođe šamar građanima.

Činjenica da je pošast zvana SPS i dalje na vlasti možda je najveći šamar. Uz jednu kraću pauzu vladaju od kako su osnovani 1990. Bili su svojevremeno dobri nekada moćnom DS-u, pa DSS-u, a najbolji su izgleda SNS-u, čiji su od izbora 2014. matematički nepotreban koalicioni partner. Prošle jeseni navršilo se 30 godina od osme sednice i ako računamo nju, SPS je faktički na vlasti još duže.

Uzjahali su na kosovskom pitanju koje su „rešavali“ prešavši put od ukidanja autonomije, odbijanja dijaloga sa Albancima i Zapadom, preko represije do kapitulacije 1999. Ivica Dačić, koji SPS-om rukovodi bezmalo isto toliko godina koliko je rukovodio i njegov prethodnik, sada izjavljuje da „Srbija što pre treba da angažuje nekog lobistu koji će braniti interese Srbije u rešavanju kosovskog problema“. „Cilj mora biti pristup do onih koji odlučuju, odnosno do predsednika SAD Donalda Trampa“, kaže Dačić.

Ostavljajući po strani svu besmislenost Dačićeve ideje, da posle svega lošeg što je njegova stranka učinila u vezi s Kosovom, i posle svega dobrog što je mogla da učini, a nije, sada treba lobirati kod američkog predsednika, postavlja se pitanje ko bi platio lobiste. On to ne pominje, ali zna se – građani Srbije.

Najprirodnije bi bilo da SPS plati. Neka Dačić plati lobiste. Ako nema, neka pozajmi od Bajatovića.

Potpuno je nezamislivo da u Srbiji neki političar zbog lopovluka ode u zatvor. Mnogi će se u Hrvatskoj samo kiselo osmehnuti na pomen Sanadera – a on nije jedini hrvatski političar koji se našao iza rešetaka – jer HDZ ne samo da se „izvukao“, već je ponovo neprikosnoven. Pa ipak, neki deo pravde je namiren. Mnogi Crnogorci reći će da je slučaj našeg sugrađanina Svetozara Marovića budalaština. Pa ipak, nešto se, eto, dogodilo. U Makedoniji je Nikola Gruevski upravo prvostepeno osuđen na dve godine.

U Srbiji – ništa. U Srbiji Dačićeva drugarica Slavica Đukić Dejanović savetuje majkama da više rađaju. Da 45 odsto majki rodi troje dece kako bi zemlju spasile od demografske katastrofe s kojom SPS nema ništa.

Lobisti da vrate Kosovo koje je SPS predao, majke da ponište posledice vladavine SPS-a.

Gorka istina je da solidan broj ljudi i dalje glasa za SPS. Aleksandar Vučić ga iz njemu poznatih razloga održava na vlasti. Svojevremeno je Vučić maltretirao Dačića, „mobingovao“ SPS kako se izrazila Vesna Pešić, i potresla tadašnjeg prvog potpredsednika vlade, a sadašnjeg predsednika Srbije, dok je još imao nešto malo obzira. Ali to je prošlost.

SNS i SPS zajedno sprovode reforme koje će EU hvaliti bez mnogo kočnica dok god prioritet zvani Kosovo ne bude rešen. Ali ne treba sumnjati u perspektivu SPS-a da i posle toga nastavi da vlada.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari