Povratak Štaufenberga

Izgubivši u borbi tokom Drugog svetskog rata levo oko, Štaufenberg je kasnije nosio crni povez preko mesta na kojem se nalazilo. Taj povez i torba sa bombom koju je Štaufenberg nosio u takozvanu Vučju jazbinu na sastanak sa Firerom i drugim vođama Trećeg rajha – poznato je da je prilikom eksplozije Hitler preživeo i da je vođa zavere streljan – bili su i glavni znaci raspoznavanja filmskog junaka.

Upravo sa takvim povezom i torbom, obučen u uniformu oficira Vermahta, pojavio se neki dan na Frankfurtskom sajmu knjiga Martin Zoneborn, satiričar, novinar, političar – šef stranke Partija i član Evropskog parlamenta. To je bio Zonebornov način ne samo da izrazi protest zbog toga što je na Sajmu priliku da predstavi svoju knjigu dobio Bjern Heke, „vođa desnog krila“ Alternative za Nemačku (AfD), već i da Hekeovu promociju baci u drugi plan, u čemu je izgleda i uspeo.

Štaufenberg je posle rata u Nemačkoj proglašen za heroja. U Berlinu postoji spomenik zaverenicima iz 1944, a ulica nazvanih po Štaufenbergu ima ne samo u glavnom gradu Nemačke. AfD se pak, generalno uzev, smatra strankom populističke desnice – u oprezu koji dominira nemačkom javnom scenom naziv ekstremna desnica je sporan. Zoneborn izgleda nije toliko oprezan, bar što se tiče Hekea.

Hekeovi istupi Zonebornu daju za pravo. Najpoznatiji je onaj iz januara 2017. u kojem je, govoreći o poznatom spomen kompleksu u Berlinu posvećenom jevrejskim žrtvama nacista, rekao da „smo mi Nemci jedini narod na svetu koji je podigao spomenik sramote u srcu svog glavnog grada“. Govor je izazvao veliki pritisak javnosti na AfD uz postavljanje pitanja hoće li Heke biti izbačen iz stranke. Većina lidera partije navodno se zalagala da se izbaci, ali Heke je i sada u AfD-u, šef poslaničke grupe u Tiringiji.

Neki mediji Zoneborna i njegovu Partiju opisuju jedino kao satiričare. Tek, dan kasnije, minule subote, u Berlinu je 240.000 ljudi demonstriralo protiv rasizma i mržnje. Organizatori, savez „Bez podela“, očekivali su šest puta manje učesnika. Protest je podržala i vladajuća SPD, šef diplomatije Hajko Mas izjavio je da se ne sme dozvoliti da desni populisti stvaraju podele u zemlji.

Poslanici AfD-a su u Bundestagu nedavno najavili da će ta stranka u Nemačkoj organizovati referendum o tome treba li preostale zemlje Zapadnog Balkana koje nisu ušle u EU primiti u članstvo. Takva najava može se tumačiti kao pokušaj AfD-a da pridobije nove glasove. Ali ne kao samo to.

I dok u Nemačkoj mnogi veruju da je ta stranka opasnost u najmanju ruku samo za nemačku demokratiju – kao „lek“ se, eto, pojavljuje i Štaufenberg – neke organizacije u Srbiji hrane iluzije da nemačka desnica, nazivali je ekstremnom ili populističkom, može biti prijatelj Srbije. Marginalnost tih organizacija manje je važna od činjenice da one uživaju podršku odozgo, jer odozgo su i stvorene.