Povratak u tor

Kako sada stvari stoje, izgleda da smo bliži već tradicionalnom poimanju srpske spoljne politike kao „nečega između“, sa većom mogućnošću okretanja Rusiji – što je uostalom, takođe tradicija – nego do nedavno. Najpre, to što mandatar Vučić ni tri meseca pošto je njegova koalicija pobedila na izborima nije formirao vladu, u javnosti se uz njegov očigledan blagoslov objašnjava spoljnim faktorima, odnosno pritiscima na Srbiju. Suprotno rutinskoj logici antizapadnih kontrolisanih medija, pritisci se dovode u vezu s Rusijom.

Tehnički šef diplomatije Dačić – u jednom od svojih brojnih saopštenja – kritikuje Bojana Pajtića zbog izjave da u Americi, koju je upravo posetio, brinu zbog ruskog uticaja na formiranje vlade, ali u suštini ne demantuje da ti uticaji postoje. Umesto toga, Dačić – koji takođe ne odriče jasno da ga Rusija „vidi“ u budućoj vladi – zamera predsedniku DS-a što se svojevremeno nije bunio zbog zapadnog uticaja na formiranje vlade 2008.

U prilog vraćanju tradiciji govore, kako se izrazio tehnički Vulin, i izmenjene geopolitičke okolnosti. Evropa je u odnosu na period pre izbora u još ranjivijoj situaciji. Neočekivan pozitivan ishod referenduma o izlasku Ujedinjenog Kraljevstva iz EU čije će se posledice tek osetiti i teroristički napadi u Francuskoj i Nemačkoj mogli bi da budu samo početak. Izbori u ove dve zemlje 2017. za koje će predizborne kampanje uskoro početi Srbiji će u najmanju ruku doneti neku vrstu pauze u pregovorima sa EU. Ako na predsedničkom glasanju u Francuskoj očekivano pobedi evroskeptični kandidat – pre Alan Žipe nego Marina le Pen – a u Bundestag uđe jaka populistička opcija, EU se dalje povlači u sebe.

I kada Srbija konačno dobije novu vladu, neće proteći puno vremena do nove velike drame – kampanje za predsedničke izbore. Među kandidatima sa šansama koji se sada pominju nema nijednog da nije proruski.

U međuvremenu, ceo svet čeka izbore u Sjedinjenim Državama. Umesto da se, kao u slučaju Bregzita, u novembru još jednom šokiramo bolje je da poslušamo savet Majkla Mura i naviknemo se da govorimo „predsednik Tramp“. Tramp u Beloj kući uzdrmaće, ako pobedi, čitav svet, pa i Srbiju u kojoj za njega svim srcem navija Vojislav Šešelj. Zašto? „Vučić promoviše knjigu Borisa DŽonsona. Ja sam spreman da uskoro promovišem Vučićevu knjigu o odustajanju Srbije da se učlani u Evropsku uniju“, piše Šešelj na Tviteru. Uz to, Tramp se ne brani previše od napada da je „proruski“ orijentisan.

Osim što radikali – treća politička snaga u srpskom parlamentu – ničim ne pokazuju da su opozicija, u ovakvom razvoju situacije više ništa ne bi bilo nemoguće, pa ni okretanje novog-starog lista u Vučićevoj političkoj knjizi.