Pravo na apolitičnost

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. To naše „pravo“ na apolitičnost je nas je i dovelo tu gde jesmo. U svakoj normalnoj demokratskoj zemlji svi punoletni građani su u zakonskoj obavezi da izađu na izbore.

   1. U kojim zemljama? I koje su sankcije predviđene ako se ne glasa? Pa bolje me zakolji kao kurbanskog ovna nego da moram da glasam po slovu zakona. Radije ću ići da robijam nego da biram između Vučića i Tadića,Đilasa,Sergeja,Boška… hoću da sačuvam sopstveni obraz i nema tog zakona koji će me naterati da ga prljam glasanjem za bilo koga od gore pomenutih. A samo oni su opcija.
      P.S. NDBG su gori od svih njih,izuzev Vučka.A od njega i nije teško biti bolji.

2. Mislim da ste u pravu, pa cak i vise od toga. Svako ima pravo i da ne bude u pravu. I ima pravo da plati cenu za tu svoju odluku. Pred odlazak iz zemlje 2007-me jos uvek sam bio vrlo aktivan „da radikali ne bi dosli na vlast“ ali i “ da bismo sacuvali nas DS koji se pretvara u JUL“. Vecina mojih prijatelja je smatrala da „to nije kul“, „e sad si me razovarao“, „cime se ti bavis“ i slicno. Danas, ja imam luksuz da budem apolitican u jednoj drugoj zemlji, prateci sta vi radite. Za to vreme, moji prijatelji koji su s vama su na protestima a njihovi sinovi i cerke – da, u menzama. Nekima ni sad to nije kul. San o odlasku iz zemlje je ipak samo san. Ali ako je i ostvariva namera, „da se nema vremena“ je izgovor na nivou Fora i fazona. Samo na gluposti i traceve na Facebook-u i Tviteru se potrosi neuporedivo vise. Studenti filozofije, sociologije, psihologije, filologije i knjizevnosti, medjutim, nemaju izgovor. Sto je izgovor inteligentniji, bruka je veca.

3. Još u antička vremena su apolitične ljude smatrali budalama (poredili su ih sa životinjama, bezvrednim-nemislećim stvorovima). Kako razumno biće može biti nezainteresovano za politiku. Pa ona je utkana u svaku poru naših života. To je civilizacijska tekovina preko koje se borimo za lični i napredak celokupnog društva.