Praznik demokratije

Ako ništa drugo, makar u poređenju sa ovim ovde, ti bi izbori mogli da se nazovu praznikom demokratije. Ali i bez poređenja sa nesrećnom Srbijom, ne bi bilo preterano tako ih kvalifikovati.

Već u toku kampanje pred prvi krug videla se, bez obzira na sve devijacije u političkom prostoru, a pre svega na nacionalizam, jedna zdrava utakmica. Videla se kampanja sa neizvesnošću i videli su se manje više ravnopravni uslovi za sve kandidate, uključujući TV nastupe i sučeljavanje. Što je najvažnije, izbegnut je crni drugi krug u kojem bi se nadmetali Kolinda Grabar Kitarović i Miroslav Škoro. Pitanje je da li je Škoro ispao, kako kažu neki tumači, baš zato što je obećao da bi pomilovao ratnog zločinca Tomislava Merčepa – ali je važno da jeste ispao. U drugom krugu su – i to je važno – kandidati stranaka koji nisu njihovi lideri – Grabar Kitarović i Zoran Milanović.

Milanović, iako je vreme u kojem je bio premijer ostalo upamćeno po aferama i zakonima koji dovode u pitanje njegovu reputaciju levičara, nemerljivo je bolji kandidat od svoje protivnice. To se videlo i iz njegove kampanje, u kojoj je uspeo da obuzda svoj prgavi temperament i samouverenih TV gostovanja. Kampanja Grabar Kitarović je, s druge strane, obilovala gafovima, kvazipatriotizmom i suludim obećanjima. Ne čudi da je od bivše premijerke Jadranke Kosor dobila dobronameran savet da se pred drugi krug što manje pojavljuje u debatama – jer svakim nastupom rizikuje gubitak glasova.

Ko je bolji od dvoje kandidata za Srbe u Hrvatskoj i za odnose između dve zemlje? Opet Milanović, ali uz neke rezerve. U vreme kada je bio premijer nedvosmisleno se zalagao za prava manjina, uključujući Srbe, insistirajući na postavljanju tabli na dva pisma u Vukovaru. U toku aktuelne kampanje koristi i ćirilicu za svoje poruke. Ipak, njegov premijerski mandat obeležile su stalne napetosti u odnosima sa Srbijom, posebno u vreme prve –  možda je sada treba tako nazvati – izbegličke krize 2015.

Ali za napetosti je i te kako bila odgovorna i druga strana, odnosno vlast u Srbiji – treba se samo setiti naslovnih strana tabloida, koji naravno sa vlašću nemaju nikakve veze, odakle su svakodnevno sevale senzacije o “ustaši” Milanoviću. Jedna, tako je bar izgledalo, ironična izjava o “barbarima” podigla je, kako se to kaže, Srbiju na čelu sa državnim vrhom na noge.

A možda i nije bila ironična, ko će ga znati. U jednoj TV emisiji pred prvi krug Milanović je, govoreći o izbornom zakonu, na pitanje o Venecijanskoj komisiji u tom kontekstu, odgovorio da je to telo Saveta Evrope za one “koji ne znaju držati nož i viljušku”. U tome je jedna od razlika između Grabar Kitarović i Milanovića koja baca sumnju na potonjeg: čim vidiš aktuelnu predsednicu znaš ko je, a čim vidiš njenog izazivača – ne znaš ko je. Ili makar ne sasvim.

Kako god, 5. januara će Hrvati imati priliku da biraju na još jednim normalnim izborima. A mi ćemo i dalje pokušavati da krenemo ispočetka.