Putinov kroj

„Predsednik (Vladimir Putin) je načinio nekoliko fundamentalnih ustavnih promena… i u tom kontekstu je jasno da ćemo mi kao vlada pružiti priliku predsedniku naše zemlje da donese sve neophodne odluke“, rekao je Medvedev, snishodljivo se pomirivši sa svojom smenom.

Ustavnim promenama, za koje se smatra da će bez po muke biti odobrene na referendumu, parlament će dobiti ovlašćenja da bira premijera i ministre. Takođe će biti onemogućeno da ista osoba bude predsednik duže od dva mandata, i to ne samo dva uzastopna, kako je sada prema ruskom ustavu. I vlada bi trebalo da dobije veća ovlašćenja. Međutim, promene se tumače kao namera Putina da ostane na vlasti, na ovoj ili onoj funkciji, doživotno.

Putin bi „morao da 2024. preda vlast“, odnosno kada mu istekne sadašnji mandat, piše komentator Frankfurter algemajne cajtunga (FAZ) Peter Šturm. „Ali to za Putina izgleda nezamislivo. Zato će preurediti političku strukturu, potčinjenom parlamentu nominalno dati više nadležnosti i time osnažiti funkciju predsednika vlade“. U uvodniku NJujork tajmsa navodi se da će posle 2024. aktuelni šef države zadržati kontrolu preko vlade. „NJegov naslednik na mestu predsednika će biti degradiran, tako da će gospodin Putin zadržati značajnu vlast iza scene“, navodi se u uvodniku čiji je naslov „Besmrtni Putin“. A do 2024, novi premijer Mišustin, „koji se smatra kompetentnim ali ne i pretećim“ (predsedniku), bivši šef poreske uprave, biće koristan vladaru jer „zna dosta tajni, što bi moglo pomoći njegovom šefu ako se neko među elitom uobrazi“.

I komentator Gardijana Sajmon Tisdal piše o Putinovoj nameri da vlada „do u beskraj“, uz krajnje oštru ocenu o „kriminalnom i nesposobnom predsedniku, neprijatelju sopstvenog naroda“. „Penzionisanje nije bezbedna opcija za bezobzirnog bivšeg špijuna KGB-a koji je normalizovao atentate kao oruđe državne politike modernog vremena.“

Sam Putin se, naravno, trudi da ostavi sasvim drugačiji utisak. „Bilo bi vrlo zabrinjavajuće vratiti se situaciji iz sredine osamdesetih godina prošlog veka, kada su rukovodioci države, jedan za drugim, ostajali na vlasti do svoje smrti, a odlazili su bez stvorenih uslova za transformaciju vlasti. Zato vam hvala, ali bolje da se ne vraćamo toj situaciji“, preneo je juče Sputnjik reči predsednika kojima je odgovorio veteranu iz Drugog svetskog rata na sugestiju da ustav ne bi trebalo da sputava šefa države u pogledu broja mandata.

Putin je uzor predsednicima Kine, Turske i Filipina, piše kolumnistkinja Hareca Dafna Maor, otkrivajući svoje zebnje kojim bi putem mogao da krene izraelski premijer. „Nada da će loši, siledžijski lideri ‘jednom otići kući’ zahteva akciju i podršku, inače umire“. Paralele između ruskog i srpskog predsednika već su mnogi povlačili, upravo i Vesna Pešić, u kojoj sada, osim medija, i državni organi prepoznaju novog Apisa ili Zvezdana Jovanovića.

Zemlje koje pate pod autoritarnim vladarima trebalo bi, ako poslušamo komentatora FAZ-a, da se „uzdaju“ u „mlade lavove“. Putin bi sebi mogao da „skroji vodeću funkciju. Samo bi neko morao ponovo da bude njemu podređeni predsednik. Putin bi tada (posle 2024) imao više od 70 godina. I ne bi bio prvi stari političar kojeg bi neočekivano sa scene pomakli mlađi“.