Reductio ad Hitlerum

…toliku da je po njegovom mišljenju republikanskog kandidata sasvim umesno porediti sa Adolfom Hitlerom, i jedan skeptik, koji takođe nije naklonjen Trampu, ali smatra da je poređenje sa vođom nacističke Nemačke preterano.

Skeptik se, obrazlažući svoj stav, pozvao na izraz koji je 1951. skovao politički filozof Leo Štraus: „reductio ad Hitlerum“. Igranje sa latinskim izrazom reductio ad absurdum u suštini objašnjava fenomen u kojem neko pokušava da diskredituje nekog drugog upoređujući ga, služeći se dedukcijom, sa Hitlerom. Osoba A istovremeno nastoji da rastroji osobu B nepravedno je optužujući za hitlerizam. Dakle, komparacija Trampa sa Hitlerom je, prema skeptiku, budalaština i detinjarija.

Na sličan zaključak navodi i sledeći „zakon“ jednog američkog kolumniste: „što se neka rasprava dalje produžava, uvećavaju se šanse da će neko posegnuti za analogijama sa Hitlerom“.

Izraz „reductio ad Hitlerum“, kao i pomenuti „zakon“, vrlo su zabavni, ali istoričar nudi bolju argumentaciju od skeptika. On navodi da Tramp ima sličnosti sa Hitlerom pošto ga odlikuju nacionalizam, pronalaženje žrtvenog jarca u vidu Meksikanaca ili muslimana, pošto obećava da će muslimanima zabraniti ulaz u SAD… Pritom, niko ne kaže da bi Tramp kao predsednik doneo rasističke zakone, otvorio koncentracione logore – mada je obećao i da će osumnjičene teroriste podvrgavati mučenjima gorim od onih koje je primenjivao Buš mlađi – ili krenuti u osvajanje sveta.

Slična poređenja sa nacistima, uostalom, nisu nimalo retka u javnosti ni kada je reč o nekim evropskim političarima. I nisu neosnovana. Šta znači, na primer, žilet žica kao odbrana od „ekonomskih migranata“?

Šta tek reći o predsedniku Filipina Rodrigu Duterteu, koji se javno divio Hitlerovom „konačnom rešenju“ koje bi on, Duterte, primenio na narkomanima i dilerima droge. I koje, zapravo, i te kako primenjuje od kako je proletos došao na vlast. Dakle, poređenja sa Hitlerom ne moraju biti preterana.

Ali osim navođenja solidnih dokaza prilikom upoređivanja nečije politike sa politikom „seljačine Šiklgrubera iz Braunaua na Inu“ (videti u Basarinom Anđelu atentata), postoji još jedan razlog iz kojeg potezanje Hitlera uopšte ne mora da bude budalasto.

Hitler je, naime, bio čovek, osim toga što je bio „monstrum“, što bi za raznorazne porodične nasilnike po Srbiji rekli naši dragi tabloidi od kojih bih jedan tako rado uporedio sa Der Sturmerom, a njegovog glavnog urednika sa Juliusom Štrajherom, ali ajde neću, da ne preteram. A kako je Hitler bio čovek, njegove osobine i (ne)dela i te kako su uporedivi sa drugim pripadnicima ljudske vrste.

Osim toga, on je bio svojevrsni proizvod istorijskih, ekonomskih i političkih okolnosti svoga vremena. Pojavljivanje sličnih, dakako ne identičnih, okolnosti u drugom vremenu, kako vidimo, nije nemoguće. Samim tim nije nemoguća ni pojava manje ili više hitlerastih političkih vođa.

Naravno, demonizacija nekoga na osnovu nategnutog reductio ad Hitlerum je već đavolska stvar, pa bi poistovećivanje Trampa sa Hitlerom predstavljalo ružan oblik političke borbe.

Pa, čeka li nas apokalipsa u sredu pošto svet sazna ko je novi američki predsednik? Lično se pribojavam kako Trampa, tako i Hilari Klinton. A može kraj sveta da dođe sa nekog drugog, neočekivanog mesta… Nikad se ne zna odakle mogu da iskoče neke nove čika/teta brke.