Jasno je da poseta premijera Aleksandra Vučića Berlinu u sredu i susret s kancelarkom koji će imati neće biti traumatičan poput sastanka Angele Merkel i Borisa Tadića u Beogradu pre nekoliko godina. Sada je drugo vreme, drugi ljudi su na vlasti u Srbiji.
Ali kako je nemačka politika ista, sigurno je da Vučiću neće biti lako. Takve su objektivne okolnosti. Samo da nam se ne vrati s izjavom, kao onomad iz Obrenovca, „ne znam šta će da nam ostane od zemlje“, a s obzirom na subjektivne faktore.
Bilo bi lepo kada poseta, iz nemačke perspektive, ne bi, praktično, bila svedena na jedan jedini razlog. Ili dva.
Koji bi to mogli biti razlozi? Oni na koje je šeretski ukazao britanski premijer Dejvid Kameron, otprilike dve nedelje pošto je Vučić preuzeo dužnost. Setio se Kameron posle dve nedelje da Vučiću pošalje čestitku – a u čestitki Ukrajina i, naravno, Kosovo. Kurtoazne rečenice, divljenje reformama, a onda sasvim neuvijeno – „Srbija treba da osudi ilegalne akcije Rusije u Ukrajini“.
Velika Britanija je tradicionalni geopolitički rival Rusije, pa nije bilo iznenađenje što je Kameronu Krim bitniji od Kosova. Verovatno je Kameron računao i da su stvari s Kosovom manje-više jasne, da je Srbija ispunila očekivanja.
Nemačka, poznato je, ne prednjači u zapadnjačkom kvarenju odnosa sa Moskvom iz svojih razloga, pre svega ekonomskih. To ne znači da Vučiću ne bi moglo biti predočeno da Srbija u vezi s Ukrajinom treba da sledi kurs EU, poput bratske Crne Gore koja u kažnjavanju Rusije ide i iznad očekivanja, a kako se bliži NATO konferencija na kojoj se nada pozivu u članstvo.
Ali Berlinu Kosovo ostaje najvažnije, Berlin od sveg Zapada najviše insistira na „normalizaciji odnosa“. Kada je SNS dobila izbore, „čestitku“ je među prvima poslao Filip Misfelder, funkcioner partije Angele Merkel, rekavši da normalizacija treba da se završi tako što će Srbija da prizna Kosovo.
Šta želi Nemačka u subotu je preko svoje video poruke pokazala i sama kancelarka. Pohvalila je Srbiju za napredak u odnosima s Prištinom i priznala – u stilu „da mi je ovo neko pričao onomad odma bi mu rekla 'ala lažeš'“ – da se takvom napretku nije nadala. Ali i „priznala“ da između Srbije i Nemačke postoje „produktivne tenzije“ zbog Kosova uz nešto poput prognoze – „da se takve promene prihvataju, ali da su određene promene spore“.
Pokazaće se hoće li kancelarka dotaći i teme koje su u Srbiji u poslednje vreme gotovo zabranjene, a i te kako se tiču Evrope – od medijskih sloboda, (ne)tolerancije drugačije mislećih, do podobnosti zvaničnika za posao koji rade navodno na korist svih.
Merkelova je, na primer, u poslednjih nekoliko godina dvoje svojih ministara „ubedila“ da odstupe zbog plagijata. Jedna je bila Aneta Šavan, do februara 2013. ministarka obrazovanja. Plagiranje doktorske disertacije. Karl-Teodor cu Gutenberg bio je do marta 2011. ministar odbrane. Opet plagiranje doktorske disertacije.
Za sada je možda pozitivan signal Merkelove njena najava da će Berlin krajem avgusta da održi konferenciju sa balkanskim zemljama, da ih podrži.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
