„Niko ne zna šta ću da uradim“, rekao je Donald Tramp na konferenciji za novinare sa Emanuelom Makronom prošle nedelje.
Predsednik SAD, koji uživa u svojoj nepredvidljivosti, odgovarao je na pitanje hoće li EU i dalje biti izuzeta iz američkih „kaznenih carina“ na uvoz čelika i aluminijuma.
Makron, kao i nekoliko dana kasnije Angela Merkel, u Vašingtonu su ga molili da produži to izuzeće za EU, iz carina uvedenih u martu. Oboje evropskih lidera tražili su od Trampa i da ne izvuče SAD iz sporazuma o nuklearnom programu Irana. S tim u vezi, neizvesnost je manja, Tramp će po svoj prilici biti manje popustljiv. Možda neće napustiti sporazum, ali će tražiti nove pregovore s Teheranom uprkos tome što Međunarodna agencija za atomsku energiju potvrđuje da Iran ispunjava svoje obaveze. A Trampovi evropski partneri odlučili su da mu izađu u susret, usled većih briga koje ih more.
Za razliku od Makrona, koji se izgleda razočarao, pošto je očekivao da će njegovo više nego srdačno trodnevno druženje s Trampom smekšati srce američkog predsednika u vezi sa Iranom, nemačka kancelarka, koja je u Vašingtonu provela svega tri i po sata, je bila bliža realnosti. „Na predsedniku je da odluči“, mirno je rekla – i u vezi sa carinama i nuklearnim sporazumom.
Kad se izuzme pompa i „bromansa“ – taj izraz kojim su se mediji tokom posete Makrona Trampu služili označava blisku, ali ne i seksualnu vezu između dvojice muškaraca – izgleda da je najveći uspeh Makrona u Vašingtonu to što je učvrstio položaj Francuske, ozbiljno poljuljan za vreme njegovog prethodnika Olanda, na svetskoj pozornici. I to što ga Amerikanci, nalazi nemački Špigel, posle govora koji je u odbranu liberalnih vrednosti održao u Kongresu, sada doživljaju kao lidera slobodnog sveta, nasuprot većinski nepopularnom Trampu koji svet vodi – ne zna se kuda. To su uspesi Makrona, navodno.
Merkel, koja takođe nije napravila proboj, može da bude zadovoljna što je poseta protekla normalno. To je za Trampa veliki napredak. Ovaj put je pre posete tvitovao o dvema „velikim zemljama“, za vreme posete se rukovao – prošli put je kancelarkina ruka ostala da visi u vazduhu. Na konferenciji za novinare je tvrdio da su američko-nemački odnosi „sjajni“ od početka njegovog mandata, nego, eto, to neki nisu videli. Pohvalio je gošću kao izuzetnu ženu koja „radi fantastično“.
Kancelarka i predsednik su svakako na istoj talasnoj dužini kada je reč o povećanju nemačkog izdvajanja za odbranu, na dva odsto BDP-a, kako je unutar NATO i definisano za sve zemlje članice. Broj evropskih članica koje su ga do sada dostigle može se izbrojati na prste jedne ruke. Nemačka pristaje na povećanje.
Kristof fon Maršal iz Nemačkog Maršalovog fonda za SAD kazao je NJujork tajmsu da je Makron u Vašingtonu pokušavao da se predstavi kao „Trampov najbolji prijatelj u Evropi“, dok se Merkel pažljivo distancirala – „ali ne izgleda da su ishodi drugačiji“.
Vašington post u uvodniku piše da bi nametanje carina EU, kao posledica Trampovog „nerazumevanja osnova ekonomije“ izazvalo trgovinski rat sa najbližim savetnicima i sugeriše predsedniku da ne pocepa sporazum s Iranom, nego da sa Evropljanima pregovara o dodatnim aranžmanima.
Šta će biti – samo Tramp zna. Odluku o carinama donosi koliko ove nedelje, a o Iranu najkasnije 12. maja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
