Seoba Srbalja u Palestinu

Ili da čitavu stvar prepusti potpuno iskompromitovanom premijeru Izraela Benjaminu Netanjahuu, koji bi koliko sledeće godine mogao svoju političku karijeru da završi u zatvoru, kao neki raniji izraelski visoki zvaničnici osuđeni zbog korupcije.

Trampovo „mirenje“ Kosova i Srbije apsolutno je lažno. Problem Kosova i Srbije nikakve veze nema sa Izraelom. Izraelsko priznanje Kosova Kosovu neće značiti skoro pa ništa, jer izraelski saveznici su Kosovo do sada već priznali.

Otvaranje kosovske ambasade u Jerusalimu Kosovu će škoditi, a potpuno ponižavajuće seljenje srpske ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim Srbiji će napraviti ogromnu štetu.

Srbiju će udaljiti od zemalja koje je do juče slavila kao „kosovobranitelje“, a pogotovo od Evropske unije sa čijom je politikom to seljenje potpuno suprotno.

Trampovo pomenuto „mirenje“ Srbije i Kosova preko Jerusalima u skladu je sa njegovom tobožnjom proizraelskom politikom koja je nedavno krunisana uspostavljanjem diplomatskih odnosa UAE i Izraela.

Ta politika jedino koristi američkim bogatašima, Netanjahuu i zalivskim dinastijama, dok će se samom Izraelu pre ili kasnije obiti o glavu kao neviđena medveđa usluga. Paralelno potpuno gaženje prava Palestinaca se podrazumeva.

Što se tiče obećanja Vučića američkom predsedniku da će oterati Huawei iz Srbije, to je jednostavno simbol dezorijentisanog spoljnopolitičkog unižavanja i dodvoravanja kolonije Srbije svetskim silama.

Svega par dana pošto je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije optužilo Danas da je urušio „državnu politiku“ Srbije time što je na svom sajtu objavio tekst predstavnika Tajvana, Vučić je „bratu Šiju“ zabio nož u leđa, s obzirom na to da se Huawei smatra produženom rukom Komunističke partije Kine.

Tek treba utvrditi šta će značiti Vučićevo prihvatanje američkih bezbednosnih zahteva u vezi sa protokom ljudi između SAD i Srbije.

Taj deo Vučićeve zakletve Trampu najviše liči na tajni sporazum kralja Milana sa Austro-Ugarskom. Vučić, za razliku od Milana, radi javno da ne bi izgledalo tajno. A i promenila su se vremena od XIX veka, sada je važan spektakl.

Cela stvar liči na geopolitičko izmeštanje Srbije, Kosova, i drugih patuljaka sa Balkana iz Evrope na Bliski istok, zahvaljujući spremnosti njihovih vođa da to prihvate, možda samo iz puke slavoljubivosti. Vučić već pravi spot o susretu s Donijem, novim burazerom.

A Tramp će pomoći ovdašnjem pomirenju, taman koliko i Makron Libanu, kojim šparta poslednjih nedelja, da ustane iz pepela.

Pitanje je koliko će Tramp pomoći i sopstvenoj kampanji za reizbor u novembru, pošto na izborima ne glasaju samo američki simpatizeri Netanjahua, već mase koje Tramp ne želi da vidi ili ih vidi samo kao kriminalce.

Hilari mu je bila isuviše loš protivkandidat 2016. Bajden nije takav, i ima sve izglede da Trampov boravak u Beloj kući svede na četvorogodišnju epizodu.

Zašao je u godine, ali setiće se valjda kako ga je Vučić svojevremeno, kao potpredsednika SAD, vodio u Skadarliju.