Slučaj Verice J.

U stvari, izuzetno retko posežem i za takozvanim ozbiljnim štivom na kioscima, ali to nije tema.

Nego – naletim u jednoj prodavničici usred Beograda na nemački tabloid Bild. I to sveže izdanje, utorak 25. jul. I stanem da se premišljam, da li da ga kupim ili ne. Prva asocijacija na Bild mi je, inače, jedna scena iz filma Kompleks Bader Majnhof iz 2008. U njoj je prikazano kako mladi levičari u leto 1968, posle atentata na Rudija Dučkea, kreću u ulični obračun sa kompanijom Aksela Špringera, pale kamione za distribuciju Bilda i, samim tim, hiljade primeraka istog. Nit sam levičar, nit bih spaljivao novine – samo, eto, neko kad kažu novine misli Politika, a ja kad kažu Bild, pomislim na tu scenu.

Još veće je bilo moje iznenađenje kada sam pročitao glavni naslov u Bildu: „Prevara s azilom – tako je lako doći do keša u Nemačkoj!“ U podnaslovu objašnjenje: „To je neverovatan slučaj! Verica J. (31, poznata policiji) iz Srbije živi sa svoje šestoro dece u Berlinu i dobija hiljade evra beneficija, iako je njen zahtev za azil odbijen. Kako vlasti mogu biti tako slepe?“

Kupiš prvi put u životu u Beogradu Bild i odmah – Verica.

Podseća Bild kako je o slučaju već pisao, naglašava da je Verica opet trudna, i jedini komentar u tom izdanju takođe njoj posvećuje. Sugeriše da je Verica osumnjičena za porodično nasilje, te da vlasti moraju takve brže da deportuju, pogotovo što je Srbija takozvana sigurna zemlja.

Naviknut da puno toga posmatram kroz političke naočari pitam sebe kome, pred nemačke savezne izbore 24. septembra, takvo pisanje ide u prilog. Ne radi valjda Bild za Alternativu za Nemačku? Jer u konzervativnoj koaliciji Angele Merkel, kojoj je, istina, preko glave tražioca azila sa Balkana i kojoj predviđaju pobedu, sede samo fini ljudi, zar ne?

Da ovakve priče prodaju novine, u to već nema nikakve sumnje. Na poziv redakcije Bilda da sa autorom komentara o Verici prodiskutuju na Fejsbuku odazvala se prava armija uzbuđenih čitalaca.

Koji dan kasnije odem ja opet do one prodavničice. Opet vidim Bild, ali i Špigel i odlučim se ovaj put za ugledni nedeljnik. Špigel odličan. Pored ostalog, prenosi rezultate sopstvenog istraživanja čiji je zaključak da među Nemcima pred izbore raste interesovanje za politiku, ali da im je znanje, generalno gledano, skromno. Podaci su zanimljivi – samo 56 odsto ispitanika znalo je da ispravno navede ime šefa svoje pokrajinske vlade, a tek ih je polovina svesna da Rusija nije članica NATO-a; takođe ih je oko polovine znalo koliko EU ima članica i kolika je stopa nezaposlenosti u Nemačkoj.

A „nijanse“: stariji od 65 godina pokazali su znatno veću informisanost od mlađih grupa ispitanika, a muškarci o politici znaju više od žena. Na primer, 63 odsto muškaraca znalo je da Rusija nije u NATO-u, ali tek 32 odsto žena.

Šta sledeće da pazarim? Mame me i naši nedeljnici koji se, kao što to biva leti, bacaju na istoriju, uglavnom na es-ef-er-jot – što bi rekao Tuđman – vreme, i doba YU raspada… Ali izgleda da ću odoleti.