Smajli Đorđa Vukadinovića

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Skloni smo da članke autora sa čijim se mišljenjem ne slažemo komentarišemo sa dosta ironije. Nisu imuni na to ni mondijalisti ni rodoljupci. Miloš je ovim svojim tekstom ostao u tom okviru.
   Možda je mnogima čudno što neko u Srbiji posle hrvatskih zločina nad Srbima i u Srbiji u 1.sv. ratu, u Mačvi posebno; posle NDH i Jasenovca, Gradiške, Jaszrebarskog (jedini konc logor za decu), Prebilovaca, crkve u Glini,…. u 2. sv. ratu; posle „Bljeska“, „Oluje“ i etničkog čišćenja koje su Hrvati sproveli nad Srbima devedesetih, možda je mnogima čudno što neko nema a priori prijateljski odnos prema Hrvatima.
   Meni to nije čudno.

2. „Nidje veze“ izmedju Antonica i zavrsnog pasusa kolumne, koja jelte treba da poentira. A o vezi emotikona i sta „posle Vucica’ i da ne pricamo. Sedi, dva. Mislim kec za sadrzaj i kec za stil.

   1. Zivcana, sedi, pet. Mislim, pet za tvoju ‘recentnu beslovesnost’ a za tebe kao imaginarnog lika i dela u prici, cista nula!

3. Koliko sam razumeo autora, a govorim samo o zakljucku, jer ono iznad i ne bih komentarisao, on se zalaze za to da Srbija sprovodi evropsku politiku, unatoc tome sto nece postati deo EU nikada, ili, ajde bas – verovatno nikada.

4. Kako su mi ,,interesantni“ ovi mladi intelektualci. Djordja Vukadinovica i bilo kakav patriotizam automatski proglasavaju za ,,zverskim“. Ali zato im ne smeta sto se u Hrvatskoj svake godine slavi ,,Oluja“, ne smeta im to sto hrvatska vlast ide u Blajburg, ne smeta im lomljenje cirilicnih ploca u Vukovaru.
   Jad i beda. Mucno za citati.