SNS čeka pravdu

Mislio je, praveći paralelu sa Nacionalsocijalističkom nemačkom radničkom partijom, na izborne rezultate SNS-a, ne na učinak vlada te stranke. A taj učinak je upravo sažeo Velja Ilić: „Mnogo kradete gospodine predsedniče!“

Kako su Hitler i nacionalsocijalisti bili pripadnici ljudskog roda, a nisu pali s Marsa, legitimno je ostale ljude porediti sa njima. Neki samo malo liče na Hitlera i nacionalsocijaliste – na primer neko je vegetarijanac, ima slične brkove ili voli braon košulje – a neki malo više: vladaju nasiljem, ne podnose drugačije mišljenje, besomučno lažu, gaje kult ličnosti. Naprednjaci liče malo više. Evo jednog primera.

Bliži nam se godišnjica 5. oktobra i SNS je odlučio da je obeleži na sebi svojstven način. U Skupštini su otvorili izložbu slika „Umetnost koja čeka pravdu“. Reč je o slikama koje su 5. oktobra iz Skupštine odnete, pa su vraćene. Mnoge, kažu, nisu. U redu je vratiti oteto. Meni je, na primer, posle 5. oktobra do ruku došla jedna knjiga koju je skupštinskoj biblioteci poklonio Desimir Tošić i uredno sam je vratio.

Međutim, vapaj naprednjaka za ukradenim umetninama – a oni su veliki ljubitelji umetnosti – govori zapravo o njihovom odnosu prema 5. oktobru. Ovom izložbom oni nisu želeli da kažu ništa drugo do da su oni koji su vladali od 2000. do 2012. bili, prosto, kriminalci. „Tuga do neba“, što bi rekli tabloidi, za umetninama, zapravo je izraz frustracije što se 5. oktobar uopšte dogodio i kriminalizacija njenih učesnika. Kako su, uprkos pozadinskim dogovorima sa „dubokom državom“ o mirnoj primopredaji vlasti, učesnici 5. oktobra bili milioni građana Srbije koji su želeli promene, SNS, zapravo, kriminalizuje sve njih.

Stvar neodoljivo podseća na detalj iz nemačke istorije. Nemački ekstremisti, uključujući nacionalsocijaliste, koristili su izraz „novembarski kriminalci“ za levičare koji su 1918. sproveli revoluciju koja je dovela do stvaranja Vajmarske republike, ali i za sve ostale stranke čiji će rad kasnije zabraniti. Nacionalsocijalistima su dok nisu uzjahali na vlast za sve bili krivi „novembarski kriminalci“, a naprednjacima „oktobarski kriminalci“, koje oni, doduše, sledeći svog političkog oca zovu – „dosmanlije“.

Apsurd u čitavoj stvari je da je današnja vlast u Srbiji i dalje na putu zacrtanom pre 18 godina, da zahvaljujući tome ostvaruje koristi koje Velja Ilić pominje, ali da istovremeno žali što se 5. oktobar, kojem imaju da zahvale što su sada na vlasti – jer nisu lustrirani – uopšte dogodio tako kako se dogodio. Kao da uprkos svem svojem blagostanju ne mogu da podnesu ono malo demokratije i vladavine prava koji još postoje i kao da bi da načisto podivljaju, ali im se ne da zbog EU i Amerike.

Možda u svemu tome ima i čuvenog spoljnopolitičkog balansiranja. Kao što je poznato, Rusija smatra da je 5. oktobar bila najobičnija akcija zapadnih službi i da je Slobodan Milošević bio srpski heroj.