Spasavanje Amerike

Ima i tumačenja prema kojima je povlačenje Buša – čije su šanse od početka bile tanke – dodatno učvrstilo Trampa. Buš je u Južnoj Karolini završio na četvrtom mestu, a jedan njegov nedavni miting označen je kao najtužniji skup u političkoj istoriji Sjedinjenih Država pošto je na njega došao samo jedan građanin, pa i on nije mogao Bušu da obeća svoj glas.

Nominacija Trampa takođe je od početka smatrana nerealnom. Od upućenih sagovornika iz Vašingtona prošle godine čuli smo da će Marko Rubio sigurno biti kandidat. Rubio važi za favorita republikanskog mejnstrima. Povlačenje Buša za njega je dobra vest. Međutim, izgleda da su Trampove pobede u Nju Hempširu i Južnoj Karolini – u Ajovi je pobedio Ted Kruz – i njegova medijska sveprisutnost donekle ublažile tu samouverenost političke Amerike. Njujork tajms piše da su ohrabrujući znaci to što sada navodno iščezava podrška mladih birača i registrovanih republikanaca ambicioznom biznismenu.

Kada je o demokratama reč, pobeda u Nevadi – iako tesna, suprotno očekivanjima – znači učvršćivanje pozicije Hilari Klinton. Berni Senders je u ovoj državi dobio većinsku podršku „latinosa“, ali ne i crnaca koji su podržali Klintonovu. Bivša prva dama učinila je sve da pobedi, a tačkom preokreta smatra se njen spot u kojem joj u krilu sedi devojčica latinoameričkog porekla i plačući joj kaže kako bi joj roditelji mogli biti deportovani iz SAD. Klintonova je teši obećavajući joj da se to neće dogoditi. Klintonova je u Nevadi pozirala sa Britni Spirs, a uspela je da dobije i podršku seksualnih radnica (grupa „Kurve za Klintonovu“).

Ima još puno vremena do izbora predsedničkog kandidata, ali se nominacija Klintonove čini verovatnom. Dobar znak za nju je ubedljiva podrška crnačkih birača u Nevadi – 76 odsto prema 22 odsto za Sendersa kako je Si-En-En objavio – pošto predstoji glasanje u državama gde su oni brojni. Hilari Klinton, što je važnije, uživa naklonost establišmenta, poslovnog sektora i uticajnih medija.

A ako Tramp ipak dobije republikansku nominaciju, od toga bi verovatno najveću korist imala upravo Hilari Klinton. Klintonovu bi javnost mogla da prepozna kao spasioca Amerike od Trampa, kao što je Žak Širak 2002. spasavao Francusku od Žan-Mari le Pena ili Boris Tadić Srbiju od nereformisanog Tomislava Nikolića 2003. i 2008. SAD bi se u tom slučaju homogenizovale oko bivše državne sekretarke.

Pre te misije, Klintonova će Ameriku verovatno „spasiti“ od Bernija Sendersa koji je za američke uslove previše levo orijentisan, pored ostalog zbog obećanja besplatnog obrazovanja i „političke revolucije“, da bi bio kandidat za predsednika (Njujork tajms njegove napade na Volstrit naziva „ezoteričnim“).

Šta bi dobro svetu Hilari Klinton na čelu SAD, eventualno, donela nije zahvalno prognozirati. Međutim, zaista je sve bolje od izbora Trampa, osim ako ne razmišljate iz perspektive Šešelja i Radete.