Kao i svaki prosečan Srbin navijao sam u subotu uveče za Rusiju protiv Engleske i bilo mi je drago što su se Rusi, kako kažu komentatori na koje ću se pozvati pošto priznajem da se u fudbal ne razumem, „provukli“. Zašto navijamo za Ruse kada Englezi igraju lepše, odgovor na to pitanje logika ne daje.
Svojevremeno je Šešelj medijima često prepričavao anegdotu kako su negde osamdesetih on i kum mu Vuk Drašković gledali neku utakmicu u kojoj je Borusija igrala protiv ne sećam se koga, pa je tada još „nereformisani“ budući vođa SPO za nju navijao samo zato što ga je imenom podsećala na Rusiju.
Slab je argument koji se neobično često poteže da Rusiju treba da u državnoj politici sledimo ili je makar više uvažavamo nego Zapad samo zato što nas Rusija nikad nije bombardovala. Ali kada onom što nas s Rusima u istorijskom i tradicionalnom smislu povezuje pridodamo osećaj – ispravan, uostalom – da je Rusija poslednjih godina izložena velikim pritiscima, eto odgovora na pitanje zašto ne navijamo za Engleze.
Inače nam je čitava prošla nedelja nekako „ruski“ protekla. Donekle je bilo iznenađujuće što se premijer Vučić pojavio na prijemu u Ambasadi Rusije povodom nacionalnog praznika te zemlje. Jer, za razliku od predsednika Nikolića, on tamo uopšte nije čest gost. Tako da će ovo pojavljivanje neizbežno biti povezano sa aktuelnim procesom formiranja srpske vlade, za koje se prilikom nedavne Vučićeve posete Moskvi otvoreno interesovao predsednik Vladimir Putin.
A dan posle utakmice eto nam u Večernjim novostima ambasadora Aleksandra Čepurina da se požali na „pseudodemokratske strukture“ i „vojničiće konfrontacije“ koji su odmah, pokraj svega što je napisao, izbili u prvi plan. Ambasador nije precizirao na koga je mislio, neki su se prepoznali. Međutim, zanimljivija je njegova tvrdnja da „pseudodemokratske strukture“ slabe vlast u regionu, čitaj Srbiji.
Ta tvrdnja sugeriše da Moskva podržava aktuelnu vlast u Srbiji, „braneći“ je… Od koga? Od onih koji bi da je „oslabe“. Ako bismo poverovali Vučićevom glasilu preko kojeg se ponovo plasiraju teorije o rušenju, Čepurin premijera „brani“ od kolega ambasadora Skota i Davenporta. Ali kako ambasador nije bio precizan, možda je hteo da kaže da ga „brani“ i od građana Srbije koji protestuju.
Stiče se utisak da je Čepurinu, pošto je Ukrajinu pominjao, na vrh pera bio „ukrajinski scenario“ u Srbiji, koji ruske diplomate rado pominju opisujući situaciju u Makedoniji i braneći Nikolu Gruevskog. Ali kako se situacija ovde bude odvijala – a ide ka polarizaciji – vrlo je verovatno da će se interpretirati kao sukob patriotske vlasti i „pseudodemokrata“ – „šarenih“, „narandžastih“ ili kakvih god koji, razume se, ne dolaze „odozdo“, iz građanstva, već sa strane.
Razlika između Makedonije i Srbije jeste u tome što Zapad nastoji da trajno udalji od vlasti Gruevskog, koji ima tanku podršku većine Makedonaca, ali ipak većine, dok vladu Vučića, čija se popularnost uporno kruni, uglavnom hvali i podržava. To naravno ne znači da Zapad, ali i Rusija, Vučićevu vlast, kao i svaku drugu vlast u Srbiji, ne žele da kontrolišu.
Proletelo mi je pred očima pa ne znam ko je to rekao: da je Jugoslavija bila pokušaj izbegavanja marginalnosti. Dobro objašnjenje. Sada su sve države nastale na teritoriji pokojne Jugoslavije margina sa kojom se zna kako se postupa i teško da će to stanje ponovo moći da se izbegne.
Za koga li je sad navijao Vuk Drašković?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
