Srbija para nebo

Beogradske ulice su juče, uoči posete francuskog predsednika, osvanule okićene zastavicama dve prijateljske zemlje, predsednik Aleksandar Vučić čestitao je francuskom kolegi nacionalni praznik 14. jul, kako protokol nalaže, a poseta svojim značajem dodaje na važnosti. Spomenik zahvalnosti Francuskoj gde će Makron i Vučić da govore odavno je obnovljen.

Tabloidi i ostali mediji bliski vlasti takođe su pred posetu bili u svečarskom raspoloženju, pri čemu im je najveću pažnju privuklo francusko oružje koje će na trenutak pomutiti slavu ruskog.

Informer je pisao: „Makron nam donosi rakete Mistral: na pomolu ozbiljna vojno-tehnička saradnja Srbije i Francuske!“ Alo! je bio konkretniji: “Makron naoružava Srbiju – jedan od 20 sporazuma krije posebnu klauzulu – oružani sistem koji para nebo širi strah na Balkanu!” A najkonkretniji se pokazao portal Srbija Danas: “Francuski pvo Mistral postavićemo na srpsku zver: evo šta će čekati avione koji naruše naš vazdušni prostor!” Tako su sa naslovnih strana, bar na kratko, iščezla dva najmoćnija srpska oružja od kojih drhte susedne zemlje, i ne samo one: Vladimir Putin i Miroslav Lazanski.

Kurir je saznao da će srpski predsednik francuskom da pokloni konjičku sablju i pirotski ćilim, a Politika otkrila “tri srpske pesme za Emanuela Makrona”. Ostala je nepoznanica šta će Makronu da peva Ivica Dačić.

Ministar unutrašnjih poslova dr sci Nebojša Stefanović upozorio je građane da danas i sutra budu strpljivi zbog preusmeravanja saobraćaja i da će “biti primenjene sve bezbednosne mere”. Kako i priliči budućem državniku – Stefanović, naime, figurira za Vučićevog šatro naslednika – ministar je donekle izašao iz bezbednosno-saobraćajnog zabrana ocenivši da je “poseta Makrona važna kao poruka za evropske integracije Srbije”.

Ali Makron je do sada bio više nego jasan u vezi sa evropskim integracijama ne samo Srbije, odnosno u vezi sa politikom proširenja Evropske unije. Stav francuskog predsednika je da se proširenje odlaže, sasvim sigurno, na ne baš blisku budućnost (prvo reforme, pa proširenje).

Za razliku od očiglednog nezadovoljstva takvom Makronovom politikom kod vlada nekih zemalja zainteresovanih za članstvo, na primer crnogorske i severnomakedonske, odlaganje za srpsku vlast kao da i nije bila loša vest. Vučić u čestitci iskazuje u tom smislu puno razumevanje: “delimo vrednosti na kojima počiva savremena Evropa i uveren sam da je, u Vašoj viziji reformisane Evropske unije, naš evropski put realan i ostvariv”.

Zašto bismo, uostalom, žurili u Evropsku uniju? Biće da je lepše biti u međuprostoru, gde ne moraju da se primenjuju nikakvi strogi zakoni, gde se u ekonomiji lovi u mutnom, u društvu stvara polarizacija, u unutrašnjoj politici survava u autoritarnost, a u spoljnoj lebdi negde između istoka i zapada. “Prvo reforme, pa proširenje”, pa to nam leže ko kec na desetku. Sačekamo da se reformiše EU, a mi možemo posle. Da se ne reformišemo dvaput.

Ova dva dana, možda i malo duže, Francuzi će nam biti braća – i do takvih ocena se povodom posete došlo – a posle ko zna. Ne bi bilo zgoreg da se kraj Spomenika zahvalnosti Francuskoj organizuje i stalna počasna straža.