Za Evroviziju sam prvi put čuo kad sam imao jednocifren broj godina, u vreme kada je predsednik Saveznog izvršnog veća bio Branko Mikulić, trener Crvene zvezde Velibor Vasović, a predsednik Austrije Kurt Valdhajm.
Tih godina Evrovizija se u kući pomno pratila, od predstavnika Jugoslavije nije se očekivao uspeh, pa je s najvećim iznenađenjem jednog od tih leta dočekana, jutro posle, vest da je pobedila naša grupa „Riva“.
Naučio sam tada da su čuda na Evroviziji, eto, moguća i da Evrovizija uvek ima neke veze s politikom. U kući su, naime, pričali da su muzičari iz Austrije jedne od tih godina dobili nula poena ne zato što su bili tako loši, nego zato što je Austrija odabrala da joj predsednik bude pomenuti Valdhajm, za koga se tada bilo otkrilo da je za vreme rata bio nacista.
A prethodno je već bio odslužio dva mandata kao generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Ne znam jesam li se tada pitao kakve veze austrijski muzičari imaju sa Valdhajmom i da li sam zapitkivao pa da nije valjda on nastupio na toj Evroviziji.
Nije me nešto ni kasnije, i do danas, zanimala Evrovizija, ali ljudi je vole i ne možeš joj pobeći i tako, opet jutro posle, zaboravivši na postojanje tog nadmetanja, odem na sajt Našeg prava da znamo sve i vidim da je Evrovizija u prvom planu i rešim da se informišem – ko je pobedio.
Kad ono, treba tamo da kopaš i da burgijaš i da roniš da bi došao do tog podatka koji je najvažniji, ali se valjda pretpostavlja da je „nacija“ o tome već obaveštena i da je prethodno veče bez ostatka pratila Evroviziju s napetim iščekivanjem… I pošto me je mrzelo da kopam, burgijam i ronim – jer mnogo je jednostavnije otići na neki drugi sajt – tamo sam saznao jedino to da smo „mi“ osvojili jako petnaesto mesto, tako je to bilo predstavljeno, i da „mi“ ne treba da budemo razočarani, da smo „mi“ maltene trijumfovali sa jakim petnaestim mestom, a da je kosmička nepravda što nismo završili na nekom još jačem mestu.
Onda sam pogledao neke druge sajtove i video da su pobedili neki Italijani, a da smo „mi“ maksimalan broj glasova dobili od Slovenije, Hrvatske i Austrije. I pošto Evrovizija uvek ima neke veze s politikom došao sam do jednostavnog odgovora da su „nas“ Slovenci častili jer hoće veliku Srbiju – živ je Janšin non-pejper, umro nije.
Kod Hrvata stvari su malo kompliciranije, odnosno dva su moguća razloga zašto su „nas“ podržali: prvi je da su iz Hrvatske za „nas“ glasali sve od reda Srbi, a drugi je da su za „nas“ glasali sve sami vekovni neprijatelji jer ih je naziv grupe „Hurricane“ podsetio na „Storm“, jednu drugu englesku reč.
A kod Austrijanaca je stvar najkomplikovanija, zašto bi nam oni tako velikodušno pomogli da dođemo do jakog petnaestog mesta? Kurc Sebastijan, osvedočeni prijatelj srpskog naroda, ovih je dana u problemima zbog neke korupcije i teško da je stigao da nam se posveti.
A onda mi se upalila lampica – Peter Handke, nema ko drugi! Uvek uz nas, najosvedočeniji među najosvedočenijim prijateljima srpskog naroda. Sad se neki novi klinci možda pitaju kakve veze ima Handke s Evrovizijom, ali ja znam da ima. Rekoh već. Jednom je Valdhajm nastupio za Austriju i pokopao je. Sad je Handke nastupio za nas i eto jakog petnaestog mesta. A biće i još bolje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.