Robert Šuman, jedan od, kako to zapadni mediji pišu „osnivača Evrope“, a zapravo jedan od osnivača institucija koje će na kraju dovesti do stvaranja Evropske unije, na putu je da bude proglašen za sveca.
Pošto je papa Franja tom, navodi se, posvećenom katoliku, priznao „herojske vrline“, Šuman je sada u ranoj fazi ka mogućoj kanonizaciji. Pripisuje mu se jedno čudo, a za status sveca treba još poneko.
Laik bi odmah pomislio da nekadašnji francuski premijer i ministar spoljnih poslova, koji je umro 1963, i koji je udario temelje osnivanja Evropske zajednice za ugalj i čelik, potonje Evropske ekonomske zajednice, a takođe je imao značajnu ulogu u stvaranju NATO, među svece ide upravo zbog tih dostignuća.
Formalno se navodi da je to zbog toga što su sve te institucije dovele do mira u Evropi.
I kad smo već na tom crkvenom terenu, jasno je da bi osporavanje Šumana odmah bilo proglašeno za tešku jeres, pitanje da li pre svega prema Rimokatoličkoj crkvi ili prema Svetoj Evropskoj uniji.
Pa ipak, ako se otisnemo u istoriju setićemo se da Drugi svetski rat u Evropi nisu zaustavili evropski političari već vojske antihitlerovske koalicije. Na prvom mestu Crvena armija, a onda savezničke snage predvođene Sjedinjenim Državama.
Da su Frenklin Ruzvelt, koji je Ameriku uvukao u rat, i Hari Truman koji je rat dovršio – na svetskom nivou u Hirošimi i Nagasakiju – bili katolici možda bi i oni postali kandidati za svece.
Sa Sovjetskim Savezom i Crvenom armijom stvar bi, naravno, bila daleko škakljivija zbog stalnog isticanja zločinačke prirode režima Josifa Visarionoviča. A ko zna, možda i ne bi, da je Staljin bio katolik?
S druge strane, za razliku od njegove reputacije na Zapadu, on je u Rusiji, prema svim istraživanjima, sve popularniji jer je zemlju oslobodio od nacista i pretvorio je u svetsku silu. Ali zbog snažnijih sentimenata prema carskoj Rusiji koju su Staljin i drugovi u krvi uništili teško je zamisliti kako Ruska pravoslavna crkva druga Kobu svrstava među nebeske sile.
Šuman, „Otac Evrope“, verovatno ne bi mogao da se načudi prošlonedeljnom saopštenju Vatikana. Kao ni bilo koji drugi laik, recimo iz sadašnjeg vremena, da doživi sličnu čast za šezdeset ili sedamdeset godina.
Jednog dana, na primer, Angela Merkel zato što je 2015. otvorila vrata Nemačke izbeglicama.
Džozef Bajden zato što je pobedio Donalda Trampa, koji bi, možda, da je dobio drugi mandat, raspustio NATO, pa i izvukao Ameriku iz Ujedinjenih nacija? Bajden bi kao katolik ispunio i formalni uslov, samo ako odstupi od liberalnog stava prema abortusu zbog čega mu sada biskupi prete.
Sutra je osamdeseta godišnjica napada Nemačke na Sovjetski Savez i Merkel je tim povodom saopštila da je to dan sramote za Nemačku koja će, rekla je, uvek snositi odgovornost za zločine nacista, uz zahvalnost narodima bivšeg SSSR-a što su joj „pružili ruku pomirenja“. I ovaj put pomenuto je stanje opozicije u Rusiji i Belorusiji i potreba za „međunarodnim poretkom zasnovanom na pravilima“.
Sećajući se rata, Evropa slavi svoj dugi mir, a zasluge za njegovo uspostavljanje meri, naravno, u skladu sa svojim zalaganjima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.