Tilerson na ledu

Tramp bi mogao da mu se zahvali kad istekne 12 meseci njegovog mandata, ako ne i ranije. Daleko od toga da bi razlog mogao da bude (samo) to što je Tilerson Trampa nazvao „moronom“, a što je Tilersonovo osoblje demantovalo. Sam državni sekretar, upitan za takvo etiketiranje, izbegao je direktan odgovor.

S obzirom na broj funkcionera koji su napustili administraciju otkako je Tramp položio zakletvu, situacija donekle liči na njegov TV šou „Šegrt“ u kojem je sadašnji predsednik „otpuštao“ kandidate za šegrte.

Majkl Flin je prvi bio prinuđen da ode – sa mesta savetnika za nacionalnu bezbednost pošto je potpredsednika Majka Pensa lagao u vezi sa svojim susretima sa ambasadorom Rusije. Na dužnosti je bio od 20. januara do 13. februara. Kejti Volš, zamenica šefa osoblja, to je bila do 30. marta kada se povlači navodno zbog sukoba sa svojim šefom Rajnsom Pribusom. Ovaj je pak podneo ostavku 27. jula pošto ga je šef komunikacija Entoni Skaramuči, koji je na tu dužnost stupio šest dana ranije, okrivio za curenje informacija. Skaramuči je morao da ode četiri dana posle ostavke Pribusa zbog psovanja u javnosti.

Šon Spajser je bio sekretar za štampu Bele kuće od 20. januara do 21. jula. Tramp je navodno bio delom nezadovoljan njegovim radom; Spajser se, takođe, protivio imenovanju Skaramučija. Najzad, Stiven Banon, glavni strateg Bele kuće, kao „simbol belog nacionalizma“ povukao se posle nasilja u Šarlotsvilu, Virdžinija, 11. i 12. avgusta u kojem su stradale tri osobe. Tramp je rekao da su za nasilje „krivi svi“, a ne samo beli suprematisti, zbog čega je bio izložen velikim pritiscima američke javnosti.

Sada je, piše Si-En-En, Tilerson na „najtanjem ledu“ zbog epizode „moron“, kao vrhunca razmimoilaženja državnog sekretara i predsednika u vezi sa ključnim spoljnopolitičkim pitanjima, kakva su odnos prema Severnoj Koreji i nuklearni sporazum sa Iranom. Dok državni sekretar traži diplomatsko rešenje za napetosti sa Pjongjangom, predsednik mu preko Tvitera poručuje: „Rekao sam Tilersonu, našem divnom državnom sekretaru, da gubi vreme pokušavajući da pregovara sa malim čovekom sa raketom“.

Tilerson se, takođe, ubraja u visoke zvaničnike SAD koji smatraju, kao i Međunarodna agencija za atomsku energiju, da se Iran pridržava nuklearnog sporazuma iz 2015. i da bi američki Kongres uskoro to trebalo da potvrdi, o čemu se inače izjašnjava na svakih šest meseci. „Sertifikacijom“ Kongresa, bila bi izbegnuta još jedna moguća nuklearna kriza, u trenutku aktuelne severnokorejske. Međutim, Tramp ne zaboravlja svoje predizborno obećanje da SAD treba da odstupe iz sporazuma.

U junu je Tilerson pozvao arapske zemlje Persijskog zaliva da prekinu blokadu Katara, da bi Tramp posle nekoliko sati zauzeo suprotan stav i podržao zahteve Saudijske Arabije.

Tramp je za vikend izjavio da su njegovi odnosi s državnim sekretarom dobri, ali da bi Tilerson trebalo da je „malo tvrđi“. Ričard Has, predsednik američkog Saveta za spoljne odnose, sugeriše da je logično da se Tilerson povuče pošto, sputavan od predsednika i u raskoraku s njim, ne može efikasno da obavlja svoj posao. Hoće li ovaj očekivani otkaz američku spoljnu politiku učiniti jasnijom, nije sigurno.