Tobožnja „propast na razgraničenje“

To pitanje umesno je postaviti pošto je nemački poslanik Peter Bajer u Beogradu izjavio da Srbija ima da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, inače ništa od učlanjenja u Evropsku uniju.

Bajer je prošao mnogo bolje, u stvari prošao je gotovo neprimećeno, nego nedavno američki ambasador Kajl Skot kada je rekao da Kosovo nije takozvano. Američki ambasador time je grdno skandalizovao vrh naše, uopšte ne bi bilo pogrešno reći, takozvane države, a što je ocena koja ne umanjuje takozvanost Kosova, samo ne iz turbopatriotskih razloga na koje se vrh poziva.

U kontekstu aktuelnih nagađanja koliko se sada politike Sjedinjenih Država i Evropske unije, naročito Nemačke, prema Balkanu razlikuju, te da bi Srbija navodno trebalo da se malo udalji od Brisela i malo približi Vašingtonu, bilo bi očekivano da je vrh „sa indignacijom i kategorički“ osudio Bajera. Međutim, ne, Bajer nije doživeo sudbinu Skota, ni Hojt Jia, koji je prošle godine u ovo vreme duboko uvredio vrh svojom izjavom o dve stolice koju je dao na Beogradskom bezbednosnom forumu. Jiev naslednik u Stejt departmentu Metju Palmer na ovogodišnjem forumu nije pominjao stolice, već je doprineo utisku da se u politici SAD u vezi s Kosovom stvari menjaju i da crvenih linija navodno nema.

Ipak, on je potom izjavio i da bi sporazum o razgraničenju/demarkaciji trebalo da bude dogovor dve nezavisne i suverene države i ostao, eto živ, ne provlače ga po ovdašnjim tabloidima, niti vrh zbog toga šizi. Izgleda da je Kajlu Skotu dato ekskluzivno pravo da bude američki loš momak, bar za sada.

Uostalom, vrh vrhova je za „propast na razgraničenje“, da parafraziramo Šojića, te njegove plemenite ideje, okrivio sopstveni lenji i plačljivi narod koji eto, radije bira ništa nego nešto – a on, vrh vrhova, od ništa zna da napravi nešto. Nije okrivio ni Vašington, ni Brisel, niti Berlin. Ni Moskvu, razume se.

Pri svemu, dobro je poznato šta hoće i šta neće Brisel, a pre svega Berlin: hoće neku vrstu priznanja, ne mora baš ovo bajerovsko, a ni slučajno neće razmenu teritorija. Dalje, nije sasvim jasno šta hoće, a šta neće administracija Donalda Trampa, s tim da u takvom stanju stvari Balkan nije nikakav izuzetak. U ukupnoj Trampovoj spoljnoj politici jedino je jasno da je načelo „America First“ iznad svega.

Na kraju, uopšte nije poznato šta naš vrh vrhova hoće i neće u vezi s Kosovom. Lamentirao je zbog „propast na razgraničenje“ – a ni ta propast očigledno nije sigurna – a da nikome, možda ni njemu samom, nije jasno šta razgraničenje bar približno tačno znači.

Ako, kako se moglo naslutiti, razgraničenje znači da Kosovo bude Kosovo, a da sever, kao, bude naš, i da se izmeni trenutni status opština na jugu Srbije, na štetu Srbije, onda nije preterano reći da je Angela Merkel veći srpski patriota od Aleksandra Vučića, pošto se ona zadržava samo na odvajanju Kosova.