Trošak izbeglica

Vest se poklopila sa događajem u Berlinu, sastankom premijera Turske Ahmeta Davutoglua i nemačke kancelarke Angele Merkel. I uoči ovog susreta bilo je interpretacija prema kojima Evropa očekuje da Turska reši izbegličku krizu. Davutogluovim rečima posle sastanka nema se šta prigovoriti: „Izbeglička kriza nije samo kriza Nemačke, Evrope niti Turske… Ako sarađujemo možemo ovu krizu staviti pod kontrolu. Ako je prebacujemo jedni na druge, rešavanje će biti teže“.

Davutogluova ocena da se izbeglička kriza „rodila“ u Siriji delimično je tačna. Očigledno je reč o globalnom procesu koji je počeo mnogo pre sirijske krize, koja mu je dala na zamahu. Merkelova je apelovala na nemačke partnere i „partnere“ iz država članica EU da Turskoj pruže obećanu finansijsku pomoć za staranje o tri miliona izbeglica. Turska ne prosi, kaže Davutoglu, obećanih tri milijarde evra, a dosad je na izbeglice, kako kaže, potrošila 10 miliona dolara.

Šta rade neki „partneri“? Lokalna samouprava danskog grada Randers zabavljala se prošle nedelje ugroženošću nacionalne kuhinje sred halal fanatizma muslimanskih sugrađana za koji se ispostavilo da je izmišljen. Ipak, populistička većina usvojila je, u sklopu afere nazvane „rat ćufti“, da na meniju u javnim ustanovama mora biti svinjskog mesa. Još ranije je objavljena važnija vest da će u Danskoj, kao što je već slučaj u Švajcarskoj, izbeglicama oduzimati novac na ime „pokrivanja troškova“.

Pegida („Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapada“) je tek simptom problema sa kojima se Merkelova suočava u sopstvenoj zemlji. Tatjana Festerling, predstavnica ovog populističkog pokreta, najavljuje širenje protesta protiv „islamizacije Evrope“ na 11 zemalja.

Ima, naravno, boljih primera. U jednom finskom gradu imigrante uče da kad žena u mini suknji kraj njih igra u diskoteci to nije poziv na seks. Obrazovanje za migrante je uvek neophodno, a nedavni događaji u Kelnu – kada su muškarci migranti nasrtali na „domaće“ žene pred tamošnjom železničkom stanicom, što je policija zataškavala radi lažne političke korektnosti – tu potrebu su posebno naglasili.

Važniji podatak iz Finske jeste da je ta zemlja prošle godine primila 32.476 izbeglica. Od toga, iz Iraka ih je stiglo 20.485. Finska ima oko 5,5 miliona stanovnika. Ipak, iz ove nordijske zemlje stižu i izveštaji o odlasku tražilaca azila, pri čemu se kao razlozi sumnjivo izjednačavaju loša klima i pooštrene procedure.

Švedska je 2015. primila oko 160.000 izbeglica, prema pisanju sajta local.se, u skladu s dugogodišnjom politikom. Petnaest odsto stanovnika Švedske rođeno je u inostranstvu, procena je iz 2013.

Srbija i komšije (još?) nisu došli u iskušenje da izbeglicama požele dobrodošlicu koja se razlikuje od tranzitne. Zamenik premijera Hrvatske Tomislav Karamarko se upravo pohvalio kako će iz nove vlasti u Zagrebu biti eliminisano „nehrvatstvo“ – svaka čast Vučiću koji ga je na izborima onoliko podržao – i uzgred najavio pooštravanje kriterijuma za izbeglice. Vučić je u Davosu izjavio da Srbija može da primi „1.000-2.000 do 5.000“ izbeglica, ne može više zbog troškova. Živi bili pa videli.